Netenjahuov dokument o budućnosti opsednute palestinske enklave je suprotstavljen američkim ciljevima
Pišu: Mehul Srivastava i Neri Zilber u Tel Avivu, Heba Saleh u Kairu i Alis Hankok u Briselu
Premijer Izraela Benjanim Netanjahu konačno je obznanio izraelske planove za Gazu nakon što budu okončani sukobi u enklavi, podnoseći svom ratnom kabinetu formalni predlog koji je direktno suprotstavljen američkim ciljevima.
Dokument od jedne stranice teksta, koji je preko noći objavila njegova kancelarija, ne spominje bilo kakvu ulogu za Palestinske vlasti (Palestinian Authority), suparnika Hamasa sa Zapadne Obal, telo koje Bajdenova administracija želi da vidi na čelu [poratne Gaze, prim.prev] i odbacuje unilateralne međunarodne poteze prema priznanju palestinske države.
Takođe predviđa zamašnu sigurnosnu tampon zonu unutar opsednute enklave, što je jedan od ishoda za koji su SAD izričito rekle da mu se protive.
Iako je neodređeno formulisan, i upućen domaćoj desničarskoj političkoj bazi, dokument naslovljen sa „Principi za dan nakon Hamasa“ je prvi zvanični prikaz, u sažetom obliku, Netanjahuovih ranijih izjava o ovom pitanju. Nije jasno da li je ratna vlada bila pozvana da se izjasni o ovom dokumentu.
Podelom budućnosti Gaze na blisku, srednjeročnu i daleku fazu, postaje jasno da će Izrael nastaviti svoju dugotrajnu blokadu enklave i da namerava da ostane uključen u život tamošnjih civila, između ostalog i u sfere vršenja lokalne policijske vlasti te šta će se podučavati u lokalnim školama i džamijama na dominantno sunitskoj muslimanskoj teritoriji.
U praksi, plan bi mogao da obuhvati nastavak potpune izraelske kontrole nad enklavom i njenim stanovništvom koje broji 2,3 miliona ljudi, kombinujući elemente decenijske okupacije sa kaznenom blokadom koja je uvedena dve godine nakon razvrgnuća iz 2005. godine, kada su se izraelske vojne snage povukle iz Gaze.
Jedan zvaničnik Evropske unije izjavio je u petak da je gledište saveza kako Izrael „ne može da dugoročno ostane u Gazi, ne može da je iznova okupira niti da održava kontrolu u ovoj oblasti“ kao i da bi Pojasom trebalo da upravljaju Palestinske vlasti.
Šef spoljne politike Evropske unije Žozef Borelj rekao je u govoru ovoga meseca da bi blok trebalo da pomogne stvaranje „političkih struktura koje će omogućiti palestinskom narodu da ima svoju sopstvenu državu“.
„Sasvim je jasno da se Netanjahu kreće u suprotnom smeru“, rekao je Borelj, ukazujući da je bilo koji plan koji predlaže izraelski premijer preuranjen pošto nije siguran njegov sopstveni politički opstanak.
Najbliži izraelski saveznik, SAD, kao i EU, zagovaraju drugačiji posleratni plan koji predviđa da bi kontrolu preuzela relativno sekularna Palestinska uprava, kojoj je na čelu predsednik Mahmud Abas, skoro dve decenije nakon što ju je zbacio islamistički pokret Hamas. To bi postavilo temelje za razgovore koji bi vodili ostvarenju palestinske države.
Abasov portparol rekao je novinskoj agenciji Vafa da „Netanjahuov predloženi plan namerava produženje u nedogled izraelske okupacije palestinskih teritorija i sprečavanje uspostavljanja palestinske države“.
„Gaza može biti samo deo nezavisne palestinske države sa Jerusalimom kao glavnim gradom“, navodi se.
Netanjahu je objavio plan pošto je Bret Mekgark (Brett McGurk), američki opunomoćenik za Bliski istok, posetio Izrael i druge delove regiona. Američka administracija još uvek nije zvanično komentarisala ovaj dokumenat.
Izraelski srednjoročni plan može da stupi na snagu tek pošto bude proglasio pobedu u svojoj vojnoj kampanji protiv Hamasa i Palestinskog muslimanskog džihada, manje militantne grupe koju podržava Iran – što je trenutak koji može biti udaljen više meseci.
Tokom ove operacije stradalo je već najmanje 29.000 Palestinaca, prema navodima lokalnih zdravstvenih vlasti, a teško je razorena civilna infrastruktura u Gazi. Procenjuje se da je ukupan broj stradalih daleko viši.
Izrael je pokrenuo rat, koji je sada ušao u četvrti mesec, nakon što je Hamas izveo prekogranični napad 7. oktobra u kome je stradalo 1.200 ljudi i oteto 250 talaca, prema navodima izraelskih vlasti.
Srednjoročno, izraelski plan je izneo nameru da se izgradi „bezbednosno područje“ u okviru Pojasa Gaze, koje bi se pružalo duž čitave granice. Takođe namerava da izgradi nadzemno i podzemno „bezbednosno krilo“ odnosno prepreku duž granice sa Egiptom kako bi se onemogućilo krijumčarenje oružja, i nametnula kopnena, pomorska i vazdušna kontrola nad Pojasom, stoji u dokumentu.
Izrael će dopustiti samo ono oružje nužno za „održavanje javnog reda“, što je nejasno ukazivanje na policijske snage koje su uglavnom iščezle nakon što su bile meta izraelskih vazduhoplovnih napada.
Plan navodi da će u civilnoj sferi, Izrael dozvoliti samo onim „lokalnim delatnicima sa upravljačkim iskustvom“ da zavode javni red, kao i da ova neodređena grupa „neće biti identifikovana sa državama ili političkim telima koja podržavaju teror, i neće dobijati platu od njih“.
Poslednja referenca je desničarska izraelska poštapalica za Palestinsku upravu, osiromašeno telo ustanovljeno sporazumima u Oslu iz 1993. godine koje upravlja civilnim poslovima u džepovima okupiranih teritorija.
Bilo kakva rekonstrukcija u Gazi biće odložena do neodređenog vremena nakon što Izrael ostvari svoje vojne ciljevi. To neoročeno odgađa planove za povratak više od milion raseljenih palestinskih stanovnika sa severa enklave.
Dokument navodi da Izrael namerava da odabere ko će predvoditi rekonstrukciju Gaze i da će biti posvećen „opsežnom programu deradikalizacije u svim religijskim obrazovnim i društvenim ustanovama u Gazi, što će biti činjeno uz učešće i pomoć arapskih država“.
U dokumentu se takođe navodi da će Izrael takođe raditi da zatvori UNRVA. agenciju ustanovljeno pre sedamdeset pet godina, primarno telo Ujedinjenih nacija za pomoć nekih pet miliona Palestinaca, i da će je zameniti „odgovornom međunarodnom organizacijom za pružanje pomoći“. Izrael je optužio desetak zaposlenih u UNRVA da su učestvovali u napadima izvedenim 7. oktobra.
„Pozivi Izraela na gašenje UNRVA nisu u vezi sa neutralnošću agencije“, naznačio je u pismu poslatom u petak Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija generalni komesar agencije Filipe Lazarini. „Reč je prevashodno o promeni dugoročnih političkih parametara za postizanje mira na okupiranim palestinskim teritorijama“.
Na dugi rok, izraelski dokument odbacuje bilo kakvo međunarodno nametnuto rešenje, uključujući najave o priznavanju palestinske države, ali drži otvorenom mogućnost za direktne pregovore o „konačnom statusu sporazuma“.
Na taj način Izrael označava dugotrajno zamrle mirovne pregovore pokrenute sporazumima u Oslu, koje je Netanjahu zaustavio pre više od jedne decenije.
„Izrael u potpunosti odbacuje međunarodne diktate u pogledu konačnog oblika sporazuma sa Palestincima“, navodi se u dokumentu. „Taj sporazum može biti postignut samo neposrednim pregovorima“.
Prevod: M. M. Milojević
Izvor: Fajnenšl Tajms
