Извештавају: Макс Седон из Берлина, Хенри Фој из Брисела, Кристофер Милер из Кијева и Ејми Меккинон из Вашингтона
Самит у Енкориџу, на Аљасци, између двојице председника, представљао је најнижу и прекретну тачку у неповољном развоју њихових односа
Превео: М. М. Милојевић
Доналд Трамп допутовао је на Аљаску очекујући да утаначи договор са Владимиром Путином којим би окончао руску инвазију на Украјину. Уместо тога, руски председник је, не осврнувши се, одбацио његов предлог – и отпочео опсежну историјску подуку америчког саговорника.
Двојица лидера изнова су разговарала у четвртак, 16. октобра, и сагласили су се да се сусретну у Будимпешти али нису прецизирали датум састанка – међутим, напети самит у Енкориџу, са којег Трамп само што није отишао, преобликовао је из основа њихове односе.
Путин је на Аљасци дочекан чврстим стиском руке и широким Трамповим осмехом, и деловало је као да се ствари развијају у његову корист. Међутим, чим су се повукли иза затворених врата, срдачна топлина је брзо ишчезла, како наводи више извора упознатих са током разговора.
Уз свега неколико присутних савезника, Путин је сместа одбио амерички предлог да се успостави примирје за ублажавање санкција, инсистирајући да ће се рат окончати само уколико Украјина капитулира и препусти још територије у Донбасу.
Небојша Поповић: Шта експлозија Сјеверног тока значи за НАТО и ЕУ
Руски преседник је онда одржао расплинуту историјску тираду која се протезала од средњовековних кнежева Рјурика Новгородског и Јарослава Мудрог, преко седамнаестовековног козачког атамана Богдана Хмељницког, личност коју често наводи како би поткрепио своје тврдње да су Украјина и Русија једна нација.
Узмичући пред овом расправом, Трамп је у неколико наврата повисио тон и у једном тренутку, према наводу извора, запретио је да ће се повући из разговора. На крају је скратио састанак и отказао планирани ручак са проширеном делегацијом на којем је било планирано да се расправља о економским везама и сарадњи.
Када је Трамп прокламовао „велики и успешан дан на Аљасци“, то је сместа подстакло украјинског председника Володимира Зеленског и европске лидере да се окупе у Белој кући како би га разуверили од наводног наума да пусти Украјину низ воду. Међутим, самит се показао другачијом врстом прекретнице: он је представљао најнижу тачку односа између Трампа и Путина која је довела до америчког обрта у корист Украјине.
Док се Зеленски припремао да се сусретне са Трампом убрзо након самита, ушао је у Белу кућу надајући се економским договорима и додатном помоћи од председника који га је раније прекоревао да се „коцка са изазивањем Трећег светског рата“.
Како је Трамп постајао све незадовољнији Путином, његова влада је допустила европским савезницима куповине наоружања из америчких залиха за Украјину, помагала је циљање напада на руску енергетску инфраструктуру и претила је Путину да ће продати Кијеву далекометне ракете којима се може гађати Москва.
Вашингтон је такође увео додатне царинске стопе од двадесет пет одсто на увоз из Индије као одговор на то што Индија и даље купује руску нафту, инсистирајући да и други међународни партнери реагују на сличан начин.
Преокрет је потпун – Вашингтону још преостаје да делује у складу са раније изнетим претњама и санкционише извоз руских енергената – што се можда још не чини како би Трампу био остављен простор да испослује мировни споразум. Али укупна политика Вашингтона усмерила се ка једном циљу: убедити Путина да се врати за преговарачки сто и преговара о окончању рата у Украјини.
Приказ самита на Аљасци заснован је на разговорила са осам западних и украјинских званичника и дипломата који су упознати са током ових разговора као и са људима у Москви блиским са настојањима иза затворених врата усмерених ка дипломатском окончању рата.
„Трамп је заиста веровао да може да испослује мировни споразум са Путином… понуда која је стављена пред Путина [на Аљасци] била је веома повољна, каже Арсениј Јацењук, некадашњи премијер Украјине, у изјави за Фајненшел тајмс након овомесечне расправе са вишим америчким званичницима. „Али Путин је претерао“.
Има неких назнака да је Путин можда свестан како су разговори на Аљасци могли протећи боље. „Није забавно“, рекао је, када је упитан раније овога месеца да ли је Трампу објашњавао историју Украјине.
„Говорио сам са другим америчким саговорницима [о тој ствари]. Нећу крити: само смо разговарали о различитим могућностима намирења, прилично непосредно и искрено. Не знам шта ће на крају изаћи отуда. Али спремни смо да наставимо те разговоре“.
Званичник Беле куће описује самит као „продуктиван“ и одбацује наводе да је слабо протекао. Администрација сагледава било коју прилику за постизање бољег разумевања руских гледишта као „корисну“, каже званичник.
Трампова настојања да испослује договор запала су у пат позицију у пролеће, када су виши руски званичници пренели да Путин није заинтересован да расправља о мировном плану који су САД осмислиле уз украјинску и европску помоћ. Од другог састанка планираног за мај се одустало.
Али почетком августа, специјални амерички изасланик Стив Виткоф долетео је у Москву да би покушао да удахне нови живот у ове разговоре. Након што је Виткоф провео три сата у Кремљу са Путином, што је био њихов пети састанак ове године, амерички званичници рекли су својим савезницима да је договор изненада постао могућ.
Путин, казали су, изгледа да је постао флексибилнији у погледу територијалних питања него што је био приликом ранијих сусрета са Виткофом. Они су такође подозревали да је руски председник забринут због могућих америчких санкција на индијски увоз руске нафте. Одлучили су да би Путин и Трамп требало да се сусретну.
На Аљасци Трамп је рекао да су САД вољне да признају руску анексију Крима из 2014. године и да приволе Украјину да се повуче са неких фронтовских положаја у Донбасу на истоку земље уколико Русија обустави војна дејства, према наводима две особе упознате са овом темом.
Али предложени договор био је заснован на узајамном неразумевању. Руски територијални уступци, како их је Виткоф представио, односили су се на прихватање замрзавања стања на досегнутим положајима у неким подручјима које руске снаге нису могле да запоседну силом – уз даље инсистирање да Украјина преда читаву преосталу територију Донбаса.
„Он је погрешно разумео све што је Путин говорио о ономе на шта ће се самит односити“, рекла је особа упозната са разговорима.
Званичници Беле куће оспоравају наводе да je Виткоф погрешно разумео руска гледишта.
Руски предводник инсистира како се никакав договор не може постићи уколико се не разреши оно што означава „коренским узроцима“ сукоба, што је његова фраза којом скраћено означава промену режима у Кијеву, окончање проширења НАТО и обуставу западних испорука наоружања Украјини. За Путина, Трампова понуда није била нешто што би се могло озбиљно размотрити. Он жели украјинску капитулацију.
Застрашени гласинама о договору који је наводно постигнут иза леђа Зеленског и несвесни Путинове непомирљивости у преговорима на Аљасци, европски савезници су бринули да је Трамп у потпуности прешао на Путинову страну.
Трамп је одустао од претњи да ће увести нове, жешће санкције Москви и изгледа да је прихватио Путинове захтеве за трајно намирење, уместо успостављања примирја што је раније обећавао. Зеленски и неколико европских лидера појурили су у Белу кући да изнова привуку Трампа на своју страну.
На њихово олакшање, Трамп је рекао да ће се сагласити са пружањем широких безбедносних гаранција Украјини када рат буде био окончан, указујући да САД могу да подрже европска настојања да ојачају кијевску одбрану, и понудио је да испослује састанак између Путина и Зеленског.
Састанак је у много чему умирио страховања у Европи да се Трамп сагласио да препусти Украјину Путиновој милости. Такође је дао разлог Русији да криви Украјину и Европу за изостанак дипломатских помака на Аљасци.
Сергеј Лавров, руски министар спољних послова, рекао је да је Путин казао Трампу на самиту да је био „спреман да се сагласи“ око договора на Аљасци али да је амерички председник тражио додатно време да „затражи савет“ од вашингтонских савезника – и оставио је Русију да чека.
„Они су на њега извршили притисак“, рекао је Лавров у интервјуу са руским новинама Комерсант, објављеним у среду. „Они су покушали да га убеде да кривицу не сносе Зеленски и Европе, већ да је председник Путин онај који не жели мир“.
Очекује се да Зеленски посети Белу кућу у петак са утемељенијим oптимистичним очекивањем да су САД на његовој страни него што је то било у било ком тренутку од када је Трамп у јануару изнова преузео америчко вођство.
Америчка обавештајна помоћ и расправе о наоружавању Украјине далекоментним ракетама Томахавк су за Кијев и његове европске савезнике охрабрујући знак да је Трамп барем вољан да изврши притисак на Русију, и то како директно тако и посредно, преко њих.
САД су извршиле притисак на европске престонице да „преузму или на други начин искористе“ замрзнута руска државна финансијска средства како би наоружали Украјину, што је нешто што сада и ЕУ предлаже. Такође захтевају да ЕУ уведе казнене царине на увоз из Кине због њеног увоза руске нафте.
Једна ствар коју Бела кућа још увек није урадила јесте остваривање Трампових у више наврата поновљених претњи да ће се појачати америчке санкције против Русије. Трамп верује да би тако нешто поткопало изгледе било какве његове посредничке улоге са Путином, кажу европски и амерички званичници.
Путин је, у међувремену, изнова ласкао Трампу у својим јавним наступима између самита на Аљасци и овонедељног позива.
У опсежној спољнополитичкој расправи раније овог месеца, руски председник изјавио је саучешће поводом убиства конзервативног активисте Чарлија Кирка и рекао је да до рата у Украјини никада не би дошло да је Трамп био председник када је рат отпочео 2022. године.
Претходне недеље, рекао је Путин, Трамп је требало да добије овогодишњу Нобелову награду за мир. За ову тврдњу га је јавно похвалио амерички председник, који води отворену кампању за добијање ове награде.
Са ласкањем се наставило током разговора у четвртак.
Трамп каже да му је Путин честитао за „Велики успех у постизању мира на Блиском истоку“, нешто о чему се, каже, „сневало вековима“.
Уколико се њих двојица буду сусрела у Будумпешти, нема гараната да се амерички лидер неће изнова предомислити.
„Са Трампом је увек тешко рвање“, каже један виши европски званичник укључен у разговоре са Белом кућом о Украјини. „Разговарате са њим, утичете да дође до позиција са којих сагледа да је Путин проблем, и онда пређете на другу тему а он се врати натраг на Путинова гледишта. Стога морате да разговарате поново. Ствари се тако одвијају, изнова и изнова“.
Али руски председник изгледа да је прорачунао да све док има преимућство на бојном пољу, нема потребе да учини било какве уступке – чак и када је његова ратна економија занемоћала.
„За Путина овде посреди није новац. У питању је његово наслеђе – он жели да буде запамћен као највећи руски владар после Петра Великог“, наводи један виши европски званичник. „Мислио је да може да пружи Трампу победу, али је одлучио да то не учини“.
Путинове војне и безбедносне службе обезбеђују му редовне извештаје у којима се преувеличавају руски тактички успеси, износе тврдње о изузетно високим украјинским губицима и истичу се руске материјалне предности, према наводима две особе упознате са овом темом.
„Цела ствар за њега има врло снажан идеолошки набој. Он још увек верује како може да победи“, каже један виши западни обавештајни званичник.
Извор: Financial Times
