Пише: Фабијан Хофман
Превод за Журнал: М. М. Милојевић
Преглед употребљених снага, рањивости платформи и технолошких помака
У рано јутро 7. маја Индија је извела серију ракетних и ваздухопловних напада – означених као операција Синдор – на девет положаја широм Пакистана и дела Кашмира који контролише Пакистан. Операција је представљена као одмазда за напад у Пахалгаму који је изведен 22. априла, у којем је погинуло двадесет шест цивила, највећим делом индијских туриста. Према индијским званичницима циљ напада је била терористичка инфраструктура повезана са групама попут Јаиш е-Мохамеда и Лашкар-е-Таиба.
Док је неколико мета на територији Пакистана наводно погођено, већа пажња усредсређена је на наводне успехе пакистанског ваздухопловства односно обарање више индијских летелица – међу њима и Дасо Рафал Ф3Р вишенаменског борбеног авиона, најнапредније летачке платформе у саставу индијских снага, која је ушла у употребу тек у јулу 2020. године. Овај чланак је преглед доступних информација, и назначава неке непосредне последице ових дешавања.
Системи наоружања и жртве
Према индијским изворима, индијске снаге употребиле су крстареће ракете за напад на циљеве на копну Скалп-ЕГ (SCALP-EG) и вођене бомбе ААСМ Хамер (AASM HAMMER) за извођење овог напада. Индија по свој прилици располаже извозним варијантама крстарећих ракета Скалп, које имају смањени домет од око двеста педесет километара. Вођене бомбе Хамер имају максимални домет од седамдесет километара, уколико су испаљене са оптималне висине и на оптималној брзини (односно на великој висини при високој брзини лета).
Након напада, појавиле су се фотографије на друштвеним мрежама које приказују појачавајући модул и врх крстареће ракете Брахмос ПЈ-10 (BrahMos PJ-10) који су пронађени на индијској територији. Обе компоненте одбацују се убрзо након лансирања што упућују да је и ова ракета коришћена приликом извођења операције. Брахмос је суперсонична крстарећа ракета заснована на руској ракети Оникс 3М55 и развила ју је заједничка индијско-руска компанија БрахМос Аероспејс. Зависно од варијанте има домет од 300 до 500 километара.
Ердоганов зет – наследник династије: Да ли ће Селчук Бајрактар у трку за предсједника Турске
Међутим, уместо да је пажња усредсређена на погођене мете и коришћену муницију, највећи део пажње усмерен је на индијске губитке. Убрзо након извођења операције, индијски медији објавили су да су Пакистанци оборили неколико индијских борбених авиона који су учествовали у овој операцији. Ови извештаји су касније уклоњени, по свој прилици након притиска владиних званичника – што није неуобичајена пракса у контексту ранијих индијско-пакистанских војних сучељавања.
Снимци олупина упућују да је Индија изгубила најмање један авион Мираж 2000Х, један МиГ-29УПГ или Су-30МКИ (на снимцима се види седиште за катапултирање К-36 Де-Ем које се користи у оба типа авиона, што оставља идентификацију упитном) и један Дасо Рафал Ф3Р. Међу овим летелицама, само је обарање авиона Рафал званично признато – и потврђено од високо рангираног француског обавештајног официра, према наводима Си-ен-ена.
Занимљиво, све олупине смештене су унутар индијске територије, у неким случајевима и сто километара иза границе, што упућује да индијски авиони по свој прилици нису покушавали да се пробију у пакистански ваздушни простор, на шта такође упућује употреба далекометне муниције.
Како би оборио индијске вишенаменске борбене авионе, Пакистан је наводно користио ракете Пе-Ел 15Е (PL-15E) – на шта указују пронађени остаци и компоненте ракета. Пе-Ел 15Е је извозна варијанта кинеске ракете Пе-Ел 15 намењене за деловања изван домета визуелног опажања на вадухопловне мете (енглеска скраћеница BVRAAM). Ова ракета има домет од око 145 километара, у поређењу са 200 до 300 километара домета домаће варијанте. Ракета садржи мотор са двоструким импулсом (који обезбеђује почетну брзину од пет маха која се постепено смањује), вођење током средњег дела лета путем дата линка и активни радарски тражилац AESA за завршно навођење на мету.
Пе-Ел 15Е је интегрисана са пакистанским авионима ЈФ 17 Блок III и Ј-10ЦЕ. Ј-10ЦЕ је опремљен већим носним конусом и снажнијим AESA радаром, који може да детектује и прати циљеве на удаљености већој од максималног домета ракета Пе-Ел 15Е. AESA радар на авионима ЈФ-17 Блок III има домет детекције од свега 100-120 километара због чега не може да искористи пуни домет ракете. С обзиром на то да су индијски авиони лоцирани дубоко унутар индијске територије, може се разумно претпоставити да су за лансирање Пе-Ел 15Е ракета коришћени авиони Ј-10ЦЕ. Међутим, ово није потврђено, а вођење ракета у средњем делу лета могла су да обезбеде и друга средства – попут пакистанских авиона Сааб 2000 Ерије (Saab 2000 Erieye) за рану ваздухопловну детекцију и контролу, којих Пакистан на располагању има девет.
Последице овог сукоба
Овај сукоб има неколико последица.
Прво, ово није био добар дан за индијско ваздухопловство. Историјски, Индија је одржавала квалитативну предност спрам Пакистана у ваздушном простору. Последњих година, међутим, Пакистан је прибавио напредније кинеске летачке платформе, па су посматрачи војних прилика упућивали на могућност сужавања технолошког јаза између двају држава. Прошлоноћни догађаји изгледа да поткрепљују ову процену.
Но, без обзира на то, начин на који су снаге упослене вероватно је играо већу улогу него сама технологија у исходу сукоба. Као што је примећено, Индија се изгледа ослањала искључиво на далекометну муницију приликом напада, што значи да авиони нису имали потребу да језде у ономе што се испоставило као оспорени ваздушни простор. Уместо да се врате у своје базе они су по свој прилици изводили оно што се означава као дефанзивна контраваздухопловна мисија, предвиђајући могућу пакистанску одмазду. Чинећи то, индијски пилоти су очигледно погрешно проценили борбене домете пакистанских ловаца.
Такође је могуће да су правила међусобног сукобљавања спречила индијске пилоте да први испале ракете или да одговоре, што се можда заснивало на претпоставци да Пакистан неће нападати мете унутар индијског ваздушног простора, као и да би се показала суздржаност.
Друго и обратно, ова епизода у добром светлу показује пакистанско ваздухопловство. Пакистан је очигледно предвидео напад, поставио је одговарајуће контрамере и успео је да обори више индијских летелица. Тиме је успео да заокружи прилично сложени ланац дејствовања који укључује рано узбуњивање, надзор, проналажење мете, праћење и нападање. То није занемарљив успех и упућује на извесни професионализам и техничке способности.
Међутим, Пакистан није био успешан у спречавању напада и претрпео је штету на сопственој територији. Успех је стога релативан и то само у поређењу са ранијим сукобљавањима у којима су индијски ваздухоплови деловали у и око пакистанског ваздужног простора готово без икаквих последица.
Треће, први потврђени борбени губитан модерног борбеног авиона Рафал бацио је извесну сенку над недавно снажни замајац компаније Дасо. Последњих година, Рафал је био тема углавном позитивног извештавања, великим делом и због извозних успеха и репутације квалитетне вишенаменске платформе. Овај инцидент, може се рећи, делимично поништава овај наратив.
Важно је истаћи да ово не значи како је Рафал слаба платформа (Јурофајтер или Ф-16 могли су се показати на идентичан начин). Међутим, инцидент потцртава ограничења борбених авиона четврте генерације, посебно у погледу њиховог преживљавања у захтевном борбеном окружењу. Иако још увек није јасно у којој мери је овај инцидент последица ограничења платформе насупрот мањкавости оперативног деловања – што је вероватније одлучујући фактор – разумно је претпоставити да пакистански авиони не би могли да открију и прате платформу пете генерације слабе видљивости какав је авион Ф-35 на сличној удаљености, узимајући у обзир њен знатно мањи радарски одраз.
Четврто, ваздухопловни дуел баца позитивно светло на кинеску авионску технологију. Ракета ваздух-ваздух кинеског порекла, заједно са платформом која је употребљена да се она лансира, по свој прилици је ефикасно деловала. Ово је још један додатак све већој количини података који упућују да би кинеске оружане системе требало узети за озбиљно. Док руска технологија стално подбацује у недавним сукобима, не постоје уверљиви разлози да се претпостави како ће кинески системи имати сличан учинак у хипотетичком тајванском сукобу.
Пето, а у вези са четвртим, по свој прилици постоји нешто што би западним – и посебно америчким – обавештајним агенцијама могло користити из овог сукоба у погледу кинеске технологије. Ово означава прву потврђену оперативну употребу Пе-Ел 15Е, и, како је истакнуто, делови ракете, укључујући компоненте њеног AESA радара су прикупљени. Овај материјал могао би бити интересантан америчким обавештајцима који би могли да стекну увиде у кинески дизајн ракета, системе навођења и друга својства.
Извот: MissileMatters
