Zašto je svet dat na upravljanje političarima? Zašto se upravljanje svetom ne može poveriti naučnicima, moralistima? Naučnici postaju sluge političara, tih žilavih primitivaca, rade sve što političari zažele u ime zastarelih i prilično sumnjivih ideja: državnih razloga, nacionalizama, pseudorevolucije i pseudonaprednosti. Ali političari raznih imperijalizama, hegemonija ne samo da usporavaju evoluciju i napredak, već ugrožavaju čovekov život, čovekov opstanak i njegov identitet.
Pogledajte malo oko sebe šta rade ljudi zaluđeni politikom u čitavom svetu: kolju se, i individualno i kolektivno, noževima, tuku se čekićima, čizmom, ubijaju se pištoljima, mitraljezima, bombama, male, velike ili ogromne eksplozivne snage.
U našem svetu misao je zarobljena. U vreme poslednjih careva nije bilo cenzure; Dostojevskog su poslali na robiju zbog zavere, a ne zbog delikta mišljenja. U istoriji je bilo još mnogo trenutaka kada se zbog misli robijalo, ali je misao uvek na kraju izlazila kao pobednik i Galileji su uvek trijumfovali. Međunarodni kongresi fizičara i matematičara održavaju se u zemljama koje zabranjuju mišljenje, u kojima fizičari i matematičari leže po zatvorima. Svaka čast fizičarima celoga sveta, svaka čast naučnicima koji ne prihvataju učešće na ovim korumpiranim kongresima. Neki psihijatri protestuju protiv zemlje (ili zemalja, pošto ih ima više) gde kažnjavaju psihijatre zbog toga što su odbili da pošalju u ludnice zdrave ljude, ili valjda zato što su nameravali da izoluju, i to s pravom, sve neurotike i psihopate koji su na vlasti i koji nama upravljaju.
Tri četvrtine sveta je pod vođstvom ludaka. (…)
Kada će već nastupiti vremena u kojima će naučnici o svemu odlučivati? Valjalo bi da se i političari jednom stave u službu fizičara, biologa, lekara, pa čak i filozofa, mada su oni najsumnjiviji i najnepouzdaniji intelektualci.
Potrebno je nešto promeniti, preokrenuti postojeće stanje stvari. Potrebno je da ljudi od nauke i duha uzmu pod svoju komandu sirovu snagu, diktatore, ili prosto nespretne manipulatore teorijama, kao i šarlatane uskih vidika, i da spreče širenje njihovih teorija.
Kultura je, u principu, neodvojiva od politike. I kultura, i politika su deo našeg života. A u stvari, kulturu čine umetnost, filozofija i metafizika, nauka, religija kao i svi drugi oblici duhovnog života. A politika bi morala predstavljati neku vrstu nauke ili umetnost uređivanja naših odnosa, tako da život u društvu učini podnošljivim, da bude život, u pravom smislu, kulturni; međutim, ona u naše vreme, prednjači nad svim ostalim manifestacijama duha.
U poslednjih tridesetak godina politika je nametnula apsolutni prioritet. Ako je nekada imala za cilj da organizuje bilo koje društvo, sada, na anarhičan način, organizuje samo radi organizovanja, odnosno, u samoj suštini, dezorganizuje kulturni kompleks upravo na štetu metafizike, vodilje umetnosti, duhovnosti, pa čak i nauke. Pošto se, dakle, razvila tako da zadire u sve čovekove aktivnosti, politika je od čovečanstva napravila ludnicu. Ona je, u stvari, bezumna bitka za moć koja mobiliše i stavlja pod svoj monopol celokupnu energiju modernog čoveka. Ona, zapravo, briše i ideologiju, i filozofiju, i umetnost, a u totalitarnim zemljama i nauka joj je podređena. Dakle, znanje i stvaralaštvo su njeni sužnji. Kada kažemo da nema više ideologije ni filozofije, to onda znači da vladajuća politika ne dozvoljava nijednu doktrinu, nikakav oblik slobodnog mišljenja. A u stvari, svaka politika bi morala da se usmerava ka onim ciljevima koji je stalno vuku napred. Kako je religija odumirala, ili je uspavana, marksizam je bio jedinstvena doktrina koja je mogla da povede političku borbu za čovekovo oslobođanje, za slobodu njegovog duha; mogla je baš ona da pruži duhu punu slobodu u kojoj bi došao do filozofskih i naučnih saznanja, i najzad do pitanja o našem krajnjem ishodištu. Umesto očekivanog oslobađanja, politika se pretvorila u ograničenu i fanatičnu angažovanost, odbija svaku kritiku, ne dopušta bilo kome da je stavi pod znak pitanja. Politika ne može opstati bez podrške filozofije. Međutim, ona postoji i napreduje ugrožavajući svako fundamentalno verovanje.
Ežen Jonesko
Izvor: ,,Čovek pod znakom pitanja“/Fenomeni.me
Prevod: Tatjana Šotra
