COMECE понавља да „са правне тачке гледишта не постоји право на абортус признато у европском или међународном праву. Дакле, ниједна држава не може бити обавезна да легализује абортус, или да га олакша, или да буде инструментална у његовом практиковању“.
Јучерашње гласање није оставило равнодушним COMECE, Комисију Бискупских конференција Европске заједнице, која међу сврхама има и праћење политике и законодавства Европске уније. Заиста, званична декларација стигла је један дан раније, у сриједу, коју је потписао генерални секретар организације, шпански свештеник Мануел Енрике Бариос Прието. И то неуобичајено оштрим тоновима, почевши од инципита у којем се наводи „неприхватљиво мијешање у демократске судске одлуке једне суверене државе, земље која чак није ни чланица ЕУ“, очигледно имплицирајући на САД и могуће рушење Роа против Вејда пресуде Врховног суда. И подвлачећи да ће „усвајање резолуције Европског парламента која подржава ово мијешање само дискредитовати ову институцију“.
COMECE понавља да „са правне тачке гледишта не постоји право на абортус признато у европском или међународном праву. Дакле, ниједна држава не може бити обавезна да легализује абортус, или да га олакша, или да буде инструментална у његовом практиковању“. А посебно ЕУ мора да запамти да, према члану 5 Уговора о Европској унији, може дјеловати само у границама овлашћења која су јој дале државе чланице. COMECE подсећа да је прошлог фебруара прогласио да би увођење наводног права на абортус у Повељу о основним правима Европске уније било „без етичког основа“ и „узрок непрестаног сукоба између грађана ЕУ“.
„Такође са великом забринутошћу и жаљењем констатујемо – наставља се у саопштењу COMECE-а у среду – ускраћивање основног права на приговор савјести, што је порицање слободе савјести, како је наведено у члану 10.1 Повеље о основним правима „Европске Уније и признат од стране Комитета Уједињених нација за људска права”.
И „алармирани смо да је право здравствених установа да одбију пружање одређених услуга, укључујући и абортус, ослабљено или чак ускраћено. Како наводи Парламентарна скупштина Савјета Европе у Резолуцији 1763 (2010) о праву на приговор савјести у правној медицинској заштити, „ниједна особа, болница или институција не смије бити принуђена, сматрана одговорном или дискриминисана на било који начин због одбијање да се практикује, прихвати, присуствује или се подвргне абортусу […] или било који чин који би могао да изазове смрт фетуса или људског ембриона, из било ког разлога „“.
COMECE подсјећа да је „брига о женама које се због трудноће нађу у тешкој или конфликтној ситуацији централни дио ђаконске службе Цркве“, ако ико помисли да то није тако, али се сејти и да је ово „мора бити дужност коју врше и наша друштва. Жене у тешкоћама не смију бити остављене саме, нити се може занемарити право на живот нерођеног дјетета. Обоје морају добити сву потребну помоћ“.
Извор: Avvenire
