Ova odluka Evropske komisije vraća sećanja na aferu iz 2016. godine kada je u Francuskoj otkriveno da je Monsanto imao tajne dosijee o političkim ličnostima, naučnicima, aktivistima udruženja potrošača, novinarima i drugima koji su bili uključeni u debatu o glifosatu i genetskoj manipulaciji Evropska unija je za godinu dana produžila dozvolu za upotrebu glifosata – zloglasne supstnace koju sadrži „raundap“, Monsantov (Bajerov) pesticid za uništavanje korova. Odobrenje je trebalo da istekne krajem 2022. godine ali je Komisija odlučila da ga produži do 15. decembra 2023. uprkos protivljenju mnogih država članica.
Glifosat, koji je kritikovan kao kancerogen proizvod i zbog štetnog uticaja na zdravlje i životnu sredinu, „može da se koristi u Evropskoj uniji godinu dana duže nego što se očekivalo“, javlja nemački Špigl. „Evropska komisija odlučila je da produži privremenu dozvolu za pesticid do 15. decembra 2023. godine“, kako bi se nastavila evaluacija proizvoda „sa potpunom pravnom sigurnošću“, navodi nemački nedeljnik – a prenosi francuski Kurie Enternasional u svom pregledu štampe. Odlaganje zabrane zbog „ispitivanja svih potrebnih informacija“
Odluka će biti zvanično objavljena 15. decembra, „iako mnoge zemlje članice nisu odobrile ovo produženje”. To bi trebalo da omogući evropskim vlastima da „ispitaju sve potrebne informacije“ kako bi donele „dugoročnu odluku“ o upotrebi glifosata, najavio je portparol Komisije. Evropska komisija donela je ovu odluku na osnovu mišljenja panela stručnjaka. Brojne afere do sada su pokazale da je panel stručnjaka koji angažuje Komisija, sastavljen uglavnom od stručnjaka koji imaju ugovore o saradnji sa industrijom a decenijama su proizvodi Monsanta dobijali dozvole na osnovu ekspertize samog Monsanta.
Proizvod američke kompanije za seme Monsanto iz 1970-ih godina, glifosat je i dalje „jedno od najčešće korišćenih sredstava za uništavanje korova“ na svetu. Nemački hemijski gigant Bajer – kupio je Monsanto je 2018. godine – i dalje „snažno poriče“ da njegov proizvod ima bilo kakvo „kancerogeno dejstvo“.
Godine 2017, podseća nemački nedeljnik, glifosatu je produžena dozvola u EU „za još pet godina nakon višemesečne kontroverze“. Ova odluka je „izazvala masovne proteste, posebno u Nemačkoj“. Američka grupa Monsanto je od juna 2018. vlasništvo nemačke grupe Bajer, jedne od kompanija DAKS-a (trideset kompanija koje se kotiraju na Frankfurtskoj berzi).
Medijski linč zbog ukazivanja na otrovan preparat
Kada je francuski profesor Seralini 2018. godine objavio rezultate svog višegodišnjeg eksperimenta sa glifosatom i pokazao da je reč o kancerogenoj supstanci, doživeo je medijski linč. Izvesna štampa je čak pisala o njegovom privatnom životu. Ova afera samo je potvrdila otkrića o svojversnoj obaveštajnoj službi Monsanta. U Francuskoj je, naime, 2016. godine otkriveno da je Monsanto imao tajne dosijee o političkim ličnostima, naučnicima, aktivistima udruženja potrošača, novinarima i drugima koji su bili uključeni u debatu o glifosatu i genetskoj manipulaciji. Za prikupljanje ovih podataka bila je zadužena agencija za odnose s javnošću FleishmanHillard sa njenim partnerima.
Zapisivali su sve što su našli: ime, radnu adresu, ali i lične podatke poput brojeva telefona i hobije zainteresovanih… Dnevnik Mond i javna televizija Frans 2 objavili su informaciju nakon što su dobili dokumentaciju o tome. Imena su u dosijeu bila klasifikovana prema stepenu uticaja. Uticaj, na primer, bivše socijalističke ministarke za životnu sredinu Segolen Rojal je ocenjen kao „nula“.
Monsantovi rukovodioci su smatrali da su ovi podaci bili potrebni da bi se razvila i personalizovala strategija za „praćenje“ protivnika grupe Monsanto.
Potkupljivanje političara, naučnika, novinara…
Najnovije produžavanje dozvole za glifosat podseća na ovu aferu i još jednom dokazuju koliko agresivno Monsanto radi na svom tržištu, kako tretira svoje kritičare i kako pokušava da utiče na javno mnjenje s ciljem da poveća svoj profit. Irska komunikacijska agencija „Red flag“ pokrenula je kampanju „Sloboda farmi“. Između ostalog, nuđeno je poljoprivrednicima da reklamiraju glifosat, pod lažnim identitetom, na društvenim mrežama, uključujući Tviter i Fejsbuk. Bajer je obustavio ovu reklamnu kampanju 2019. godine. Pretpostavlja se da Monsantovi dosijei postoje za sve zemlje EU.
U Sjedinjenim Državama protiv glifosata je do 2019. godine podneto 13.400 žalbi. Monsantu je u SAD 13. maja 2019. naloženo da plati 2 milijarde dolara (1,8 milijardi evra) bračnom paru u sedamdesetim godinama koji boluje od raka zbog izloženosti „raundapu“. Dodatne tužbe su moguće zbog kršenja propisa o zaštiti podataka, a kazne bi teoretski mogle Bajer da koštaju milione, ako ne i milijarde evra. Procesi bi mogli da traju godinama.
U novembru 2016. Međunarodni sud građana, koji ima jedino kosultativnu moć da upozori javno mnenje, osudio je Monsanto zbog trovanja, falsifikovanja, obmana, uhođenja itd. Potresne ispovesti iznelo je 30 svedoka iz celog sveta o tome kako firma Monsanto s predumišljajem ubija ljude i prirodu i potkupljuje države infiltrirajući se u institucije i na univerzitete. http://njnjnj.balkanmagazin.net/zdravlje/cid142-148713/suenje-monsatu „Šta je još uvek eksplozivno u Monsantovim dosijeima? Da je američka grupa uspela tu i tamo da potkupi političke ličnosti, naučnike ili novinare novcem i intimnim informacijama?“ pitao je 2019. godine nemački Zidojče cajtung, izveštavajući o skandalu prisluškivanja. Da li je najnovija odluka Evropske komisije da produži dozvolu za glifosat – odgovor na ovo pitanje?
Nataša Jokić
Izvor: Balkan Magazin
