Температуре би пале за 15 степени, лед са Арктика би се проширио на Европу
Струја у Атлантском океану која дистрибуира топлоту широм света, нагло се гаси, услед чега би Европа могла да остане окована ледом, открили су научници. Температуре на северозападу Европе би пале за 5 до 15 степени Целзијуса током неколико деценија, лед на Арктику би се проширио ка југу, док би се Земљина јужна хемисфера још више загрејала. Глобални обрасци падавина променили би и пореметили део Амазона, наводи се у студији, која је недавно објављена у часопису Science Advances.
Ова студија је оповргла тврдње међувладиног панела УН за климатске промене, према коме до колапса Голфске струје неће доћи пре 2100. године, с обзиром да главни аутор истраживања Рене ван Вестен, климатски научник и океанограф са Универзитета Утрехт у Холандији каже да би то могло да се догоди раније, али да не може да прецизира кад.
Голфска струја је топла, брза морска струја у Атлантику, која преноси топлу воду са екватора према северу и утиче на климу западне и северне Европе. Голфска струја је део глобалне термохалинске циркулације, која се покреће разликама у температури и салинитету (количини соли) воде у различитим деловима океана.
Голфска струја се хлади на два начина: губитком топлоте у атмосферу и мешањем са хладнијом водом. Када Голфска струја стигне до северног Атлантика, она се суочава са хладнијим ваздухом и ветром, који јој одузимају топлоту. Такође, она се сусреће са другим струјама, као што су Лабрадорска и Ирмингерова струја, које јој доносе хладнију и слатку воду. Ове струје утичу на густину и брзину Голфске струје и чине је мање стабилном.
Када се Голфска струја охлади и постане гушћа, она почиње да тоне у дубље слојеве океана, стварајући повратну струју која тече према југу. Ова струја се назива Северноатлантска дубинска вода и она је део глобалне термохалинске циркулације, која апсорбује угљен диоксид, преноси топлоту, со и хранљиве материје по целом свету.
Хлађење Голфске струје је важан процес за одржавање равнотеже климе и живота у океану.
Колапс Голфске струје због климатских промена
Сада, међутим, постоје докази да се Голфска струја успорава и слабије хлади у последњих неколико деценија, због климатских промена које узрокују људи. Климатске промене повећавају температуру и салинитет воде у тропском Атлантику, што смањује разлику у густини између топле и хладне воде.
Климатске промене, такође, повећавају отапање леда на Гренланду и Арктику, што повећава доток слатке воде у северни Атлантик, што такођер смањује разлику у густини. Ови фактори ометају нормално хлађење и тоњење Голфске струје и могу довести до њеног слабљења или чак заустављања.
Користећи моделе и пређашње податке, холандски тим научника је симулирао ток Голфске струје током 2.200 година и открио да после 1.750 година долази до њеног „наглог колапса“.
„На кретање Голфске струје утиче Гренланд, где са све већим загревањем планете долази до топљења леда и уливања све веће количине слатке воде која разређује нивое соли, доводећи до њеног гашења”, објаснио је Ван Вестен.
Слабљење или заустављање Голфске струје имало би озбиљне последице по климу, море и живи свет. Довело би до хлађења и промене временских образаца у Европи, повећања нивоа мора и поплава на источној обали САД.
Драгана Шубаревић
Извор: Политика Магазин