Четвртак, 26 мар 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Мозаик

Европи прети ново ледено доба

Журнал
Published: 12. фебруар, 2024.
Share
Глечери, (Фото: Thoughtco)
SHARE

​Температуре би пале за 15 степени, лед са Арктика би се проширио на Европу

Глечери, (Фото: Thoughtco)

Струја у Атлантском океану која дистрибуира топлоту широм света, нагло се гаси, услед чега би Европа могла да остане окована ледом, открили су научници. Температуре на северозападу Европе би пале за 5 до 15 степени Целзијуса током неколико деценија, лед на Арктику би се проширио ка југу, док би се Земљина јужна хемисфера још више загрејала. Глобални обрасци падавина променили би и пореметили део Амазона, наводи се у студији, која је недавно објављена у часопису Science Advances.

Ова студија је оповргла тврдње међувладиног панела УН за климатске промене, према коме до колапса Голфске струје неће доћи пре 2100. године, с обзиром да главни аутор истраживања Рене ван Вестен, климатски научник и океанограф са Универзитета Утрехт у Холандији каже да би то могло да се догоди раније, али да не може да прецизира кад.

Голфска струја је топла, брза морска струја у Атлантику, која преноси топлу воду са екватора према северу и утиче на климу западне и северне Европе. Голфска струја је део глобалне термохалинске циркулације, која се покреће разликама у температури и салинитету (количини соли) воде у различитим деловима океана.

Голфска струја се хлади на два начина: губитком топлоте у атмосферу и мешањем са хладнијом водом. Када Голфска струја стигне до северног Атлантика, она се суочава са хладнијим ваздухом и ветром, који јој одузимају топлоту. Такође, она се сусреће са другим струјама, као што су Лабрадорска и Ирмингерова струја, које јој доносе хладнију и слатку воду. Ове струје утичу на густину и брзину Голфске струје и чине је мање стабилном.

Када се Голфска струја охлади и постане гушћа, она почиње да тоне у дубље слојеве океана, стварајући повратну струју која тече према југу. Ова струја се назива Северноатлантска дубинска вода и она је део глобалне термохалинске циркулације, која апсорбује угљен диоксид, преноси топлоту, со и хранљиве материје по целом свету.

Хлађење Голфске струје је важан процес за одржавање равнотеже климе и живота у океану.

Колапс Голфске струје због климатских промена
Сада, међутим, постоје докази да се Голфска струја успорава и слабије хлади у последњих неколико деценија, због климатских промена које узрокују људи. Климатске промене повећавају температуру и салинитет воде у тропском Атлантику, што смањује разлику у густини између топле и хладне воде.

Климатске промене, такође, повећавају отапање леда на Гренланду и Арктику, што повећава доток слатке воде у северни Атлантик, што такођер смањује разлику у густини. Ови фактори ометају нормално хлађење и тоњење Голфске струје и могу довести до њеног слабљења или чак заустављања.

Користећи моделе и пређашње податке, холандски тим научника је симулирао ток Голфске струје током 2.200 година и открио да после 1.750 година долази до њеног „наглог колапса“.

„На кретање Голфске струје утиче Гренланд, где са све већим загревањем планете долази до топљења леда и уливања све веће количине слатке воде која разређује нивое соли, доводећи до њеног гашења”, објаснио је Ван Вестен.

Слабљење или заустављање Голфске струје имало би озбиљне последице по климу, море и живи свет. Довело би до хлађења и промене временских образаца у Европи, повећања нивоа мора и поплава на источној обали САД.

Драгана Шубаревић

Извор: Политика Магазин

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Ана Ристовић: Човек је све мање присутан у властитом животу
Next Article Уметник висина: Николај Рерих

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Патрик Бесон: У идеологијама увек постоји нека мода ​

У 19. веку владала је мода освајања националних независности, у 20. смо имали марксизам и…

By Журнал

Бинг Чет долази у мобилне претраживаче

Микрософт ускоро доноси свој Бинг Чет са вештачком интелигенцијом у претраживаче за мобилне уређаје. Док…

By Журнал

БиХ ула­зи у мир­ни­је по­ли­тич­ке во­де

По­сле све­га ли­де­ри на­ја­ви­ли по­све­ће­ност ре­фор­ма­ма уме­сто сва­ђа­ма, док су ана­ли­ти­ча­ри скеп­тич­ни Ба­ња­лу­ка – „Из­ла­зи­мо из…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

КултураМозаик

Не, то није моја Венеција, невеста сјајна мора зеленог

By Журнал
МозаикНасловна 6

Слика „Руске плесачице” постала „Украјинске плесачице“

By Журнал
Мозаик

Мој роман изрежирао је живот: Интервју – Мирко Димић, писац

By Журнал
ДруштвоМозаикНасловна 6ПолитикаСТАВ

Петровданска скупштина

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?