Кључни посланици ЕУ сагласили су се око неких амандмана у нацрту Закона о вештачкој интелигенцији, какав је Chat GPT, како би се обуздала генеративна АИ, док би предложена забрана о препознавању лица могла да доведе до сукоба у земљама Уније. Потези за забрану постављања технологије препознавања лица – „Великог брата“, уживо на улицама блока или од стране граничних званичника, биће тестирани на кључном гласању у Европском парламенту.
Након договора два надлежна одбора Европског парламента, о тим питањима ће се гласати следећег месеца, након чега ће посланици финализирати детаље са земљама ЕУ и Европске комисије.
Амандман је део пакета предлога за прве светске законе о вештачкој интелигенцији, који би могли довести до тога да фирме буду кажњене до десет милиона евра или уклоњене из трговине унутар ЕУ због кршења правила.
Амандман је садржан у једној од 12 група компромисних амандмана које је договорио комитет посланика. На предлог је пре годину дана било поднето више од 3.000 амандмана.
Међутим, очекује се да ће забрану, садржану у коначном тексту о којем ће се гласати, оспорити група посланика десног центра, на основу аргумента да би биометријско скенирање требало да се примени у борби против озбиљних злочина као што је тероризам.
Емоционално препознавање лица
Ако буде усвојен, закон ће забранити и „емоционално препознавање“ засновано на вештачкој интелигенцији коју би послодавци или полиција могли да користе за идентификацију уморних радника или возача.
Добротворне организације су изразиле забринутост да би државне агенције и граничне полиције могле да злоупотребе препознавање лица у реалном времену.
Међутим, Драгош Тудораче, коизвестилац Закона о вештачкој интелигенцији у Европском парламенту, рекао је да се нада да ће бити снажне подршке да се то забрани.
„Нема јаче заштите [од ове забране]. Гранични прелаз је јавни простор. Према тексту који тренутно имамо, нећете моћи да примените технологију биометријског препознавања вештачке интелигенције у јавном простору“, рекао је Тудораче.
Закон ће такође натерати оне који креирају вештачку интелигенцију да буду транспарентни у вези са оригиналном литературом, научним истраживањима, музиком и другим материјалима заштићеним ауторским правима за машинско учење. То ће омогућити бендовима, научницима и другима да их туже ако сматрају да је прекршен закон о ауторским правима.
Ублажавање забринутости
Коизвестилац Брандо Бенифеи рекао је да се нада да ће закон ублажити забринутост због вештачке интелигенције која нарушава тржишта рада и потенцијалне поплаве лажних вести, дезинформација и мешања у људска права.
„Нашим текстом такође показујемо какво друштво желимо, друштво у којем се складиштење, предиктивна полиција, биометријска категоризација, емоционално препознавање и дискриминисано фотографисање лица са интернета сматрају неприхватљивим праксама“, рекао је Бенифеи новинарима.
Измењени текст Закона о вештачкој интелигенцији наћи ће се у парламенту средином јуна и ако буде изгласан, представљаће „снажан“ аргумент у даљим расправама са Европском комисијом и Саветом Европске уније. Очекује се да ће закон бити усвојен до краја године.
Бриселски ефекат и златни стандард
Многи верују да ће Закон о вештачкој интелигенцији постати златни стандард регулативе широм света, који су усвојили гиганти као што су Гугл, Мајкрософт и компаније друштвених медија.
„Да ли је то познато као Бриселски ефекат. Ако ЕУ крене прва и има разумне стандарде, друге земље ће кренути од правила ЕУ приликом креирања сопствене регулативе“, рекао је Зах Мајерс, истраживач у Центру за европске реформе.
Мајерс наводи да чак и ако то не учине, компаније могу добровољно да усвоје правила ЕУ на глобалном нивоу јер то, како истиче, чини трошкове пословања јефтинијим.
Ким ван Спарентак, посланик у Европском парламенту из холандске странке Зелених, рекао је да је коришћење скенирања лица у реалном времену, које је омогућила вештачка интелигенција, „потпуно против наших основних права“ и „неприхватљив ризик“.
Закон о вештачкој интелигенцији, који је први те врсте, настајао је скоро две године, а недавно су додани нови амандмани како би се позабавили ризицима које представљају системи вештачке интелигенције „опште намене“, укључујући Chat GPT. На питање да ли je ЕУ реаговала прекасно, само месец дана пре него што се од целог Европског парламента затражи да гласа о закону о вештачкој интелигенцији, Тудораче је рекао да „ако смо закаснили, где су све друге надлежности које још нису ни почеле са размотањем регулативе“.
Извор: РТС
