Конрад рекла у прошлом броју „Времена“ – извештај европских посматрача биће „мапа пута“ за Србију. А ко уме да чита између редова, види да то и даље оставља две скроз различите могућности. Прва, атомска опција, јесте да се следи захтев Европског парламента за некаквом међународном „истрагом“ изборне преваре. То мирише на Гонзалеса из Милошевићеве ере. Јер, иоле поштена истрага утврдила би да је власт крала изборе – сад да ли баш онолико колико кажу из „Србије против насиља“ или мало мање, није толико битно. Такав налаз би водио видљивим и невидљивим последицама по режим и земљу коју тај режим води. У најбољем сценарију, то је почетак промена у Србији, а у најгорем – почетак изолације која ће се сломити преко леђа народа.
Опција за коју навија Вучић Друга опција – назовимо је „мачку о реп“ – јесте да се не следи захтев Европског парламента за истрагом – не би био први пут да чланице ЕУ напросто игноришу тај парламент.
Да се, уместо истраге, према препорукама европских посматрача опет шаљу неки посредници и праве радне групе како би радили на „унапређењу изборних услова“ за неке идуће изборе. Знамо како је то до сада пролазило – дођу неки људи из „Европе“, Билчик и слични калибри, власт им нешто обећа, промени покоји пропис, ови их погладе по раздељку и оду у авион, а Србију оставе пред још црњом и гором кампањом и крађом гласова. Оклевање са формирањем београдске власти – иако је двоје Несторовићевих прелетача у ниском старту – говори да ни Вучић није начисто шта ће од ове две опције бити. Али, ваља се још мало стрпети па видети да ли избори после зауставног времена иду у продужетке или се у ВАР соби праве блесави.
Немања Рујевић
Извор: Време
