У Епархији пакрачко-славонској у току су дани посвећени Светим новомученицима јасеновачким, молитвеном сјећању на жртве Јасеновца, али и очувању духовне, културне и историјске баштине српског народа.
Епископ пакрачко-славонски Јован истакао је у разговору за РТРС да Јасеновац, као мјесто огромног страдања, за Цркву и вјерни народ представља мјесто живог сјећања, молитве и сабирања. Подсјетио је и на ријечи патријарха Германа, изговорене приликом освећења храма у Јасеновцу 1984. године: „Праштати морамо, а заборављати не смијемо.“
Према ријечима владике Јована, управо је хришћанско разумијевање страдања кључно како би сјећање на јасеновачке жртве било позив на мир, праштање и очување историјске истине, а не повод за нове подјеле и сукобе. Сјећање, нагласио је, треба усмјерити првенствено ка жртвама, а не ка злу и починиоцима злочина.
Молитвени програм у Јасеновцу наставља се и наредних дана. Од недјеље након Успења Пресвете Богородице па све до 13. септембра у манастиру се свакодневно служи Света литургија и окупља вјерни народ.
Посебан догађај предстоји 11. септембра, када ће у Кућанцима, родном мјесту блаженопочившег патријарха Павла, бити служена Света архијерејска литургија. Епископ Јован подсјетио је да је храм у којем је патријарх Павле крштен обновљен и освештан 2019. године, док је некадашњи парохијски дом преуређен у поклонички дом. На родном имању патријарха Павла у току је и изградња музеја посвећеног његовом животу и дјелу.
Овогодишњи празнични дани у Епархији пакрачко-славонској протичу и у знаку обиљежавања 240 година Епископске књижнице у Пакрацу, једне од најзначајнијих ризница српске духовне и културне баштине. Владика Јован нагласио је да Пакрац, заједно са мјестима попут Сремских Карловаца, Призрена, Сентандреје и Цетиња, представља један од важних историјских центара Српске православне цркве и српског народа.
Књижница чува изузетно вриједан фонд старих и ријетких књига, међу којима је велики број раних српских штампаних издања. Посебно мјесто у њеној историји има владика Кирил Живковић, који је постојећу збирку књига организовао као праву библиотеку. Након бројних страдања, одношења и поврата фонда током различитих историјских периода, библиотека је обновљена уз помоћ Србије, Републике Српске и Министарства културе Хрватске.
Говорећи о значају Пакраца, епископ Јован подсјетио је и на бројне истакнуте личности које су потекле из овог краја или су са њим биле повезане, наглашавајући дугу традицију образовања и културе. Према његовим ријечима, историја Епархије пакрачко-славонске може се сагледати кроз три снажне теме – страдање, памћење и васкрсење.
Порука овогодишњих обиљежавања јесте да се историјско памћење мора чувати заједно са вјером, знањем и свијешћу о духовном и културном насљеђу, али и са подсјећањем да је српски народ у Другом свјетском рату, поред великих жртава, био и народ побједник.
