Бројним потрошачима гаса у Немачкој на кућну адресу стигло је обавештење да ће од следеће године доста скупље плаћати тај енергент. Највише среће имали су они чији снабдевач најавио поскупљење од „само“ десет одсто. Ко има лошији уговор, платиће између 20 и 30 одсто више.
Опоравак глобалне економије јасно се види по расту цена најважнијих енергената. Што су се брже опорављале највеће светске економије, америчка и кинеска, то су брже расле цене енергије. А те цене су у Сједињеним америчким Државама и Европи довели до рекордне инфлације. Такве месечне скокове инфлације Запад памти као проблем из седамдесетих или осамдесетих. У Америци је новембарска инфлација износила 6,8 одсто – то је највећа стопа од 1982.
Гаса је мало и скуп је
Од почетка пандемије, цена земног гаса се вишеструко повећала. На важном виртуелно тржишту гаса у Холандији (Титле Трансфер Фацилитy, ТТФ) цена гаса за мегават-сат попела се са 17 евра, колико је износила 4. јануара 2021, на 100 евра крајем фебруара. То је био рекордни раст цене, за око 500 одсто. Иначе, просечна цена се годинама кретала у коридору између 15 и 20 долара.
Међутим, цене се нису вратиле на ниво пре пандемије. Крајем јуна 2021. су забележене цене од 60 евра, што је три пута више у односу на дугогодишњи просек. Али јуче (21.12.) цена је оборила још један рекорд – скочили је на 2.004 долара за 1.000 кубика, односно на преко 172 евра по мегават-сату.
И нафта је током године била све скупља. Барел нафте (159 литара) коштао је крајем 2020. око 52 долара. Годину дана касније, 7. децембра 2021, цена је износила 75 долара. Нешто више од месец дана раније та цена је износила чак 83 долара.
Нафта и пандемија
Међународни енергетски форум (ИЕФ) чије је седиште у саудијском главном граду Ријаду, рачуна да ће другом половином 2022. светска потражња за нафтом достићи ниво пре пандемије. Једина могућност да се то не деси јесте појава такве варијанте вируса која би поново присилила велике потрошаче као што је Кина на локдаун, чиме би се нагло смањила потражња, па би цене пале. Пекинг и даље има стратегију потпуног искорењивања заразе и до сада је без оклевања затварао огромне луке, фабрике и читаве индустријске области, уводећи карантин.
Нико не зна да ли ће се цена нафте следеће године стабилизовати на нивоу између 70 и 80 долара. Али скоро ништа не наговештава ниску цену нафте као у пандемијској 2020. години. Тада је цена падала и по 20 евра. У једном тренутку, за време тоталних затварања у Кини и Европи, нафта је први пут у историји имала негативну цену – трговци су уз нафту добијали и неки новац од произвођача који више нису знали куда са производом.
Но, тај сценарио је мало вероватан. Већа је вероватноћа да ће возачи точити скупо гориво и да ће предузетници скупо плаћати транспорт своје робе.
Ипак, теши чињеница да смо јако далеко од рекордне цене нафте из јула 2008. када је барел коштао 147 долара.
Други фактори поскупљења – порези
Према подацима немачког Савезног завода за статистику, до краја октобра 2021. енергија је поскупела за 18 одсто. После привременог смањивања пореза на промет на 16 одсто у другој половини 2020, стопа се 1. јануара 2021. вратила на стандардни ниво од 19 одсто.
Осим тога, у Немачкој је уведен порез на емисију угљен-диоксида. Свака тона гасова стаклене баште, без обзира да ли је производе електране на гас или мотори који троше дизел, кошта 25 евра. То је, према прорачуну Аутомобилског клуба Немачке (АвД), учинило бензин скупљим седам, а дизел осам цената.
Скупа заветрина
И електрична енергија ће бити скупља. Експерти одавно упозоравају на тзв. „енергетски шкрипац“ (Energy Crunch) у Европи. Главни узрок је то што енергетски концерни зими, због грејне сезоне, морају да троше више гаса, угља и нафте, како би спречили несташице електричне енергије. А на берзама се за наредну годину рачуна с ценом електричне енергије која ће у Немачкој бити већа за 11, а у Француској за 7,7 процената. То је показатељ да би криза могла потрајати дуже него што се до сада претпостављало.
Осим тога, челни људи енергетских концерна, као што је Арне Бергвик, главни аналитичар шведског Јамткрафта, изјављују за медијску групу Блумберг да зима тек долази и ако буде хладна, цене енергије ће додатно скочити за остатак сезоне, пошто се све мање може рачунати на залихе гаса или резерве енергије из хидроцентрала.
Дакле, светска економија поново тражи све више енергената, а понуда је ограничена, јер се годинама све мање улаже у фосилна горива. Међународни енергетски форум (ИЕФ) је почетком децембра упутио апел да се инвестиције у експлоатацију нафте и земног гаса до краја деценије повећају на 523 милијарде америчких долара, како би се избегло даље повећање цена и нестабилност економије. Организација земаља извозница нафте ОПЕК, у договору с Русијом, већ годинама ограничава количину производње енергената, како би ограничили понуду. То повећава цену.
Уз све то, због мање брзине ветра прошле године су електроветрењаче у Европи произвеле мање електричне енергије.
Политика поскупљења
У Немачкој је то ствар политичке одлуке да се фосилна горива учине скупљим, како би економија што пре остварила климатске циљеве. И стара и нова немачка влада се држе зацртаног раста цене емисије угљен-диоксида по десет евра по тони сваке године. То би требало да смањи атрактивност коришћења аутомобила са погоном на бензин или дизел за грађане и фирме.
Стога је мала вероватноћа да ће у догледно време бити јефтине енергије у изобиљу. Цене енергије могу знатно да падну само ако се потражња у целом свету драстично смањи, као почетком пандемије, у пролеће 2020. А то заиста нико не жели.
Томас Колман
Извор: Дојче Веле
