Пише: Ендрју Наполитано
Превод: Журнал
Неко вријеме прије него што се повукао из предсједничке трке, предсједник Џо Бајден је тајно поново потврдио своје самовољно и самопрокламовано овлашћење да убија људе у другим земљама, све док су ЦИА и њени војни партнери „готово сигурни“ да је циљ убиства члан терористичке организације.
Овај стандард је осмислила администрација Џорџа В. Буша 2002. године.
У закону не постоји стандард „готово сигурни“, јер је та фраза оксиморонска и пркоси рационалној дефиницији — као што је „готово трудна“.
Као што је неко или трудан или није, тако је неко или сигуран или није. Ту нема „готово“.
Ипак, стварање овог стандарда наглашава жалосни недостатак владавине права у данашњој власти.
Бајденова и три претходне администрације су користиле дронове да убијају људе који у тренутку када бивају убијени нису били укључени у насилне акције, без обзира на готово сигурно чланство у било којој организацији.
„Терориста“ не може бити стандард за ванзаконско убиство јер се ради о субјективности. За краља Џорџа III, Џорџ Вашингтон и Томас Џеферсон су били терористи. За сиромашне људе у Либији и Сирији, за демократски изабране владе оборене насилним акцијама инспирисаним од стране ЦИА-е у Ирану 1953. и у Украјини 2014. године, за невине који су мучени од стране ЦИА-е у тајним логорима широм свијета, ЦИА је терористичка организација.
Предсједничка употреба дронова за убијање људи у иностранству почела је 2002. године са циљаним убиствима које је наредио Буш. Наставило се под предсједником Бараком Обамом — који је чак убијао Американце у иностранству. Правила за убијање су осмишљавана од стране сваког предсједника.
Она су опуштена под предсједником Доналдом Трампом, који је дао овлашћење вишим званичницима ЦИА-е и војним командантима да убијају без његовог изричитог одобрења за свако појединачно убиство. Трампови људи су на језив начин убили иранског генерала и његове сапутнике на путу на ручак са ирачким генералима да преговарају о миру између двије земље.
Бајденова администрација је тихо повукла Трампова овлашћења тако да данас само предсједник може одобрити циљано убиство. Ипак, нема моралног, уставног или законског овлашћења за ова убиства. Али предсједници обе политичке странке то свеједно раде.
Закони рата — сама фраза је оксиморонска — који су углавном кодификовани у Женевским конвенцијама и Повељи Уједињених нација, од којих је све иницирале, писале и ратификовале Сједињене Америчке Државе, у суштини прописују да законити ратови могу бити само одбрамбени и пропорционални пријетњи или већ нанесеној штети.
Другим ријечима, уговори које су САД потписале ограничавају предсједника од убијања људи у другим земљама са којима САД нису законито у рату.
Према Уставу, уговори стоје уз сам Устав као највиши закон у земљи. Последња четири станара Бијеле куће су све ово игнорисала када је ријеч о тајним убиствима.
Сваки од њих је јавно или тајно тврдио да Ауторизација за употребу војне силе из 2001. године, или њему сродан, АУВС из 2002. године, некако дају овлашћење Конгреса предсједницима да убијају кога год желе — и некако Конгрес може законито овластити ова убиства.
Ипак, АУВС из 2001. године наводно је овластио Буша да лови и убија људе које није успио видјети 11. септембра (то су били његови пријатељи, Саудијци), и које је разумно сматрао одговорнима за 11. септембар.
жАУВС из 2002. овластио је Буша да изврши инвазију на Ирак у потрази за оружјем за масовно уништење за које су му стручњаци унутар и изван ЦИА-е рекли да Садам Хусеин не посједује. Обја АУВС-а више немају важећу сврху, али и даље остају закон.
Устав овлашћује Конгрес да објави рат против страних земаља, а не насумична убиства људи.
Ниједан од АУВС-а није била нити је важећа објава рата, што Устав захтјева као предуслов за сва ванзаконска предсједничка убиства. Објава рата дефинише циљ и поставља границе.
Она није отворена као што су то тврдила последња четири предсједника у вези са ова два закона из Бушове ере.
Нагазна мина за Црну Гору – Резолуција о геноциду у Сребреници
Нису одговорни пред законом и Уставом
Ако су предсједници у праву, и АУВС им даје овлашћење да убију кога год желе — укључујући и Американце — онда они нису предсједници одговорни пред законом и Уставом, већ краљеви који могу убити по хиру без транспарентности или правних посљедица.
Цијела сврха ограничавања ратних овлашћења Конгреса и предсједника била је да се та овлашћења држе одвојено. Историја је препуна примјера тирана који користе државну моћ за убијање без моралних скрупула.
Амерички предсједници су себи додијелили моћ да убијају. То је функционални еквивалент напуњеног пиштоља у фиоци предсједниковог стола.
Абрахам Линколн је био први модерни шеф државе у историји свијета који је циљао цивиле војним средствима и први који је учествовао у неселективним покољима цивила у својој земљи.
Френклин Д. Рузвелт је поубијао хиљаде невиних беспомоћних њемачких цивила на крају Другог свјетског рата тепих-бомбардовањем њемачких градова, умјесто да је циљао њемачку војску.
Хари Труман је поубија десетине хиљада јапанских цивила у Хирошими и Нагасакију.
Сва ова убиства су наишла на популарно одобравање, пошто су циљеви били демонизовани од стране владине машинерије — баш као и „терористи“ које су убијали Буш, Обама, Трамп и Бајден.
Али демонизација људских мета и популарно одобравање њихових убистава не могу претворити неморалан чин у моралан. Чин је моралан када је у складу са природним правом.
Према Декларацији независности, према природном праву, сви људи су „обдарени од свог Створитеља одређеним неотуђивим правима, а међу њима су Живот, Слобода и Потрага за срећом“. Право на живот је најважније природно право и велики божански дар свим људима — не само Американцима.
Ниједна особа не може бити морално оправдано циљана да буде убијена од стране владе из било ког разлога осим ако није тренутно неопходно зауставити ту особу од активног убијања невиних. У горе наведеним случајевима, предсједничка убиства су извршена да би се заплашили политички противници, јер су цивилне мете биле беспомоћне. А убице су биле хваљене као хероји.
Данас су амерички војници на терену у Украјини гдје показују украјинским снагама како да користе америчко оружје за убијање руских војника и у Израелу гдје показују Израелским одбрамбеним снагама како да убијају цивиле у Гази.
Ово је урађено тајним предсједничким наредбама које никада нису јавно признате. Руске трупе и цивили из Газе не представљају никакву пријетњу животу, слободи или имовини у Америци.
Зашто амерички предсједници убијају? Зато што могу проћи некажњено.
Ендрју П. Наполитано, бивши судија Вишег суда Њу Џерсија, је виши правни аналитичар на Fox News Channel и водитељ емисије FreedomWatch на Fox Business Network. Његова посљедња књига, It Is Dangerous To Be Right When the Government Is Wrong, објављена је у октобру 2011.
Извор: Antiwar.com
