Пише: Елис Бекташ
Дискутовао ја, драга дјецо, са једним својим другаром о томе има ли у нас расизма или нема. Ја велим, није да га има ал није ни да нема плодног тла за њега. А он ће мени да сам махнит и да не знам шта причам и да се овдје расизам не може никако закотит јер смо ми таква чељад, природно добра.
Прође пар дана кад ето ти њега код мене на кафу и одмах с врата вели
– Да знаш да си био у праву оно за расизам.
– Охо-хо, вичем ја. Шта је рећ па си ти промијенио мишљење?
– Ево сад ћу ти све испричати како је било, каже он. Купим ја јуче некакав кондом од црне гуме. Знадем ја добро да је то оптичка варка ал стварно изгледа већи у њему, макар ценат. Синоћ ми дође дјевојка па смо се мало помазили, рекли једно другоме цицо-мацо, душо и срећице, а онда се скинули да водимо љубав и то као прави грађани, не гасећи свјетло. Кад сам га напуцо, ја полако и театрално навучем онај кондом, па станем пред њу поносно се осмјехујући.
– И шта је онда било? пожурујем га, јер сам већ нестрпљив и слутим неку драму.
– Ништа, каже он одмахујући руком. Она га погледала и казала фуј!
