Пише: Елис Бекташ
Мало због посла а мало због лијености неко вријеме нисам ишао у онај паралелни дуњалук два сахата источно од овог нашег а не ваља пуштати ни душу ни ум а вала ни тијело да се превише ужеле путовања јер онда светроје стану махнитати и путовати по лавиринтима маште али без симпатичне и разборите Дороти па тако обично не пронађу Оз ка ком су се запутили. Зато сам ја јуче рекао едокурца и посао и лијеност па пут под ноге и право у онај паралелни дуњалук два сахата источно од нашег.
Кад сам стигао тамо пријатно се изненадих јер је све било лијепо и занимљиво баш као и кад сам био прошли пут а опет је било некако другачије и још боље у смислу рахатлука и опуштености. Након угодне шетње свратих у један мутвак да штагод изједем и да испијем једну цијеђену лозу а тамо ме већ чекао мој домаћин с којим се срдачно поздравих и одмах га упитах
– Дина ти и имана, како сте постигли овакав друштвени рахатлук?
– Искоријенили смо највећу друштвену пошаст, одговори ми домаћин.
– Успјели сте сузбити криминал! узвикнух задивљен.
– Ма не, одмахну он руком благо се осмјехујући, још увијек муку мучимо са криминалом и корупцијом као и са другим облицима покварености али смо успјели сузбити хајванлук и махнитлук.
– А како сте то постигли? опет упитах.
– Послушали смо твој мудри савјет, одврати ми домаћин. и веома смо ти захвални на њему.
Елис Бекташ: Истинита приповијест о једном дубоком и искреном пријатељству
– Ама какав савјет? збуних се ја. Не сјећам се да сам вам дао икакав савјет.
– Безбели да се не сјећаш, каза мој домаћин кроз смијех, како ћеш се и сјећати кад се сваки пут развалиш оном дрогом од које се инсан подијели надвоје.
– Пусти сад моје пороке, рекох, него ми кажи какав је то био савјет.
– Па онај са образложењем почињеног хајванлука написмено, одговори ми домаћин а онда ми детаљно објасни како тај систем функционише.
Узме тако неки хаирлија ауто па га гони претјерано брзо или претиче на пуној линији или га паркира на тротоар а патрола га изведе из аута и тутне му лист папира и оловку у руке па изволи момчино, метни црно на бијело разлоге због којих си махнито возио или безобразно паркирао. Дође интелектуалац на телевизију да наступи у емисији па тамо лупета будалаштине не би ли се тако допао кошпама и медиокритетима а на изласку из студија дочека га полицајац па и њему папир и оловку у руке. Изволте госн професоре и дедер у неколико реченица образложите зашто сте причали будалаштине. Изађе умјетник у кафану па почне причати у првом лицу множине а полицајац га с леђа куцне прстом по рамену па и њему лист папира и оловку у руке. Изволите умјетниче којем неће бити проблем да образложи зашто прича у плуралу тамо гдје је пристојно користити само сингулар. Момчић заврши факултет па се ода заводљивом зову хомофобије и почне пријетити педерима по друштвеним мрежама а полицајац му право на врата. Дедера момчино црно на бијело образложи шта те натјерало да пријетиш педерима или ма коме другом…
Ко год какав хајванлук почини ето одмах полицајца са листом папира и оловком а папир са образложењем послије се уредно заведе у централни архив и постаје јавна информација сваком доступна. Мало помало тај је пропис уродио плодом јер чељад колико год била склона хајванлуцима ипак није толкио неразборита да воли остављати писане трагове о разлозима те свое склоности па ускоро и они најмахнитији одустадоше од своих хајванских навада и тако завлада рахатлук у том паралелном дуњалуку два сахата источно од овог нашег а мене на одласку сколи некаква туга. Мало што се морам тако брзо вратити а мало стога што у овом нашем дуњалуку нико не хаје за моје мудре савјете које никад нећемо преточити у благородан и учинковит законски пропис.
Текстови објављени у категорији „Гледишта“ не изражавају нужно став редакције Журнала
