Пише: Елис Бекташ
Једног мог ахбаба школа никако није ишла што је свима било чудно јер је био прилично оштроуман и надарен за многе вјештине те га једном упитах
– Живота ти, Меша, како никад ниси какве озбиљне школе завршио изузев школе бокса у БК Челик Зеница?
– Ех, вајка се Меша, био сам ја одликаш до четвртог основне и то не обичан одликаш већ најбољи ученик у школи и пошаљу мене послије четвртог са групом истих таквих из читаве Југославије на Брионе да тамо беремо мандарине. Једно ме вече синуси ухватили зајебават а како и неће, шта смо све морали дисати у Зеници па устанем ја у нека доба ноћи да усекнем нос. А спавали смо у некаквим павиљонима по четворо у соби, много лијеп смјештај био, само нисмо имали купатило у собама већ била она велика заједничка купатила. Таман да уђем тамо кадли заћух кораке иза себе. Окренем се а преда мном стоји маршал у шлафроку са цвјетићима и са празним бокалом у руци.
– Ти бокца мали, а који си ти и кај делаш овде?
– Изволте друже прецједниче, пионир Меша, Зенца, кренуо сам да усекнем нос!
А Тито мени опуца чвоку и посла ме натраг у собу.
– Бегај на спавање мали, ти бокца, ноћу да се сам шеташ овуда.
Али не да мени шејтан мира већ само притворим врата од собе и ћулим да видим шта ће друг Тито урадити. Уђе он у купатило и врати се отамо са пуним бокалом воде па право у своју собу а ја полако за њим на прстима. Среча па сам имао некакве мекане шлапе. Уђе Тито у собу а ја кроз затворена врата чујем Гертрудин глас.
– Не треба ми воде, драги друже Тито, нисам жедна.
– Па за кај ме зајебаваш ти мала и шаљеш ме усред ноћи по воду, ко да си ми мила мајка Марија.
– Нисам жедна драги друже Тито, опет ће Гертруда, само ме залиј доље.
– Кај ти бокца? збуни се друг Тито
– Залиј ме доље драги друже Тито, посве сам суха, јебеш ко коњ.
Побјегнем ја у своју собу и ником не смијем рећи шта сам чуо. Вратим се у зеницу и кренем у пети разред. Тема прве задаће из српскохрватског/хрватскосрпског била је Како сам се провео на распусту и ја све лијепо напишем од ријечи до ријечи. По старог ДБ дошла исти дан на посао. Пустили га послије три дана а кад је ушао у кућу био је блијед ко крпа и само ми је овако рекао
– Сине, још једном прођи одличним јебаћу ти матер у матери.
Ето зато мој ахбаб Меша није завршио никакве озбиљне школе изузев школе бокса у БК Челик Зеница.
