Пише: Елис Бекташ
Сви ви дјецо памтите оне тешке године пораћа кад се из дана у дан и са свих страна могло чути потребно је помирење међу народима, помирење међу народима нема алтернативу, народи се морају помирит да би сложно кренули у будућност а нико курцем није мрдао да предузме конкретне кораке ка том помирењу па је мени једном све то додијало и зато сам нашао неке Србе те им казао е сад ћемо се помирит а то се обавља на сљедећи начин па кад сам правилно и педантно обавио помирење на тај начин ови Срби стадоше весело клицат и викат ура и живио брате наш а неки су од среће и пиштоље за пасом потегли па припуцали у зрак на шта их ја упитах а чему се ви то радујете и шта то прослављате а ти Срби ми казаше па прослављамо ово помирење а ја им казах какво болан помирење, гдје сте пред руду потрчали, ово је била методско-показна вјежба на тему поступак обављања помирења међу народима а помирили се нисте јер ја нисам народ већ сумњиви отпадник и живући доказ да народи нису нужни већ су више нешто као додатна опрема и украси па ако вам је стало до помирења сад сте барем богати за знање како се оно обавља па крените у потрагу и нађите себи Бошњаке и Хрвате да се с њима помирите а можда вам се посрећи и можда не будете морали ићи далеко јер има и Бошњака и Хрвата који такође хоће да се помире па трагају за вама те се можда сретнете негдје на пола пута а онда се на лицу мјеста можете и помирити јер помирење не захтијева одређену локацију већ само вољу за помирењем па ако има те воље помирит се можете и у минском пољу а кад нађете Бошњаке и Хрвате за помирење или кад они нађу вас па кад се помирите и станете прослављат тај радосни догађај строго водите рачуна да из пиштоља не пуцате у зрак већ у ваздух јер то што сте се помирили не значи и да се више не зна чији је зрак а чији ваздух и још ћу вас само замолит да ми јавите поруком кад завршите сва та помирења да се ја могу отићи посвађат сам са собом зато што ће ме бит срамота да крај вас таквих који сте се међународно помирили ја живим помирен сам са собом па да ми неко каже да имам нешто заједничко са вама народима који се час свађају а час мире а да ствар буде још гора и свађају се и мире се вазда у невакат и не кад њима требају свађа или помирење већ кад је то потреба неких старијих гелиптера који овдје долазе да одгајају народе онако како мене ни моја улица Раде Кончара крај капије 2 РМК Зеница није одгојила из чег слиједи да је боље кад човјека одгаја улица нег свђалице и мирџије за туђи рачун.
