Пише: Јелена Ђукић-Пејић
Србија је до 2020. требало да има степен шумовитости од 41,4 одсто, али је постигнуто само 29,1 одсто – гласе подаци Државне ревизорске институције од пре три године.
У истом извештају је наведено да је само бесправном сечом шума уништено скоро 88.000 кубних метара, што чини штету од скоро пола милијарде динара.
Међутим, шуме страдају и од временских непогода и све израженијих климатских екстрема. Прошле године, две велике олује уништиле су културе тополе на више од 1500 хектара, и храста лужњака на преко 10.000 хектара у шумама Војводине.
Проф. др Милан Медаревић каже да је јак олујни ветар утицао на страдање и млађег и зрелијег дрвећа и да ће негативне последице бити дугорочне, а санација оштећених шума ће трајати и до 2029. године.
Сушење смрча на планинама
С друге стране, на југу Србије, у Националном парку Копаоник, сушење смрча је вишегодишњи проблем, примећено је још 2012.Тај проблем је видљив и у Националном парку Тара и на планинама Голија и Златар. Ове године, само на Копаонику је штета од сушења шума смрче процењена на 12.462 кубна метра, истиче проф. др Медаревић.
„С обзиром на сушу у лето 2024. тек се очекује негативна реакција шуме на топлотни стрес 2025. Ослабљен имунитет стабала услед топлотног стреса ствара најпогодније тло за ројење подкорњака на смрчи који интензивирају процес сушења“, каже проф. Медаревић.
„Очекивани ефекти климатских промена на дуги рок су другачија просторна расподела шумске вегетације, могуће нестајање или појава нових типова шумских заједница, промена густоће популације одређених врста дрвећа, промена шумских екосистема, еколошке стабилности и здравственог стања, као и продужење вегетационог периода и недостатак влаге у земљишту која може имати штетне последице на осетљиве врсте дрвећа попут обичне јеле и храста лужњака“, објашњава он.
Боље газдовање и ново пошумљавање
Професор Медаревић сматра да је неопходно интензивирати газдовање постојећим шумама, подизање нових шума, као и да је основно решење у учењу и мењању навика, али и природи блиском газдовању шумама.
„Решење је и у удруживању у односу на штетне појаве и ризика на регионалном нивоу, коришћење већ познатих искустава у европском окружењу и шире. Србија још увек има значајне површине необраслог шумског земљишта које се тиме рационално не користи“.
У ЈП „Србијашуме“ које газдују шумама у Србији кажу да бројни штетни организми попут поткорњака, штетних гљива и патогена, екосистемима наносе велике штете у четинарским шумама, док су у лишћарским шумама то тзв. инсекти дефолијатори. Они као природни непријатељи, у нормалним условима одржавају природну равнотежу шумског екосистема, али када из било ког разлога равнотежа постане лабилна, долази до пренамножења и до велике штете по шумске екосистеме.
У овом јавном предузећу су у претходном периоду су кажу, санирали оштећене површине, уклањали оштећена и заражена стабла, а тамо где је то било потребно, обнављали шуму. Ситуацију и даље континуирано прате, кажу они за DW.
Само аутохтоне врсте
Истичу и појаву новијих болести на тополама које су први пут уочене у лето 2018. у Банату где се прогресивно ширила болест која проузрокује некрозу, рак ране на кори и сушење стабала, а једини начин борбе је уклањање и спаљивање свих заражених стабала са симптомима обољења.
Када је реч о сађењу нових стабала или нових шума, надлежне институције се већ баве истраживањем, каже Борис Ивановић, руководилац Службе за семенарство и расадничку производњу у ЈП „Србијашуме“, али истиче да подизати нове шуме новим врстама дрвећа не може и не сме да буде тренутак инспирације, ни слепо праћење трендова.
„Време потребно да се нешто стварно сазна и да се може са довољном сигурношћу знати како нека врста утиче на шумски екосистем је велико и превазилази људски век, и не можемо да сигурношћу да говоримо о томе док не прође бар неколико циклуса раста, развоја и обнављања. Свакако, није добро уносити нове алохтоне врсте дрвећа у наше шуме. Најчешће су то инванзивне врсте, њихово даље ширење је неконтролисано, са собом носе и неке нове, нама непознате патогене и представљају велику претњу аутохтоним врстама“, каже Ивановић.
Додаје да за потребе садње нових шума у овом предузећу производе шумски садни материјал, између 7. и 8. милиона садница годишње, а да они сами засаде између 2.5 и 3. милиона садница аутохтоних врста и лишћарског и четинарског дрвећа.
Зелена Црна Гора: нема потребе за новим шумама
Црна Гора једна је од најшумовитијих земаља Европе са чак 70 одсто територије под шумама.
Ранко Канкараш из Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Црне Горе за DW каже да и они имају проблем са сушењем шума, али да су им шумски пожари највећа претња.
„Петина црногорских шума подложна је разним облицима деградације. Црна Гора нема проблем са стабилношћу високих природних шума, већ су деградациони процеси најчешћи у изданачким састојинама које покривају приморски и средишњи део државе. Климатске промене су свакако један од примарних узрочника, а њихов утицај се огледа у томе да слабе животне услове за развој биљака и шумског дрвећа“, објашњава Канкараш.
Још једна разлика у односу на Србију је што у црногорским шумама нема нових болести у односу на до сада уобичајене. Такође, немају потребу за садњом шума на новим површинама.
„Услед миграција становништва са севера Црне Горе и депопулације руралних подручја, долази до природних процеса зарастања пољопривредних површина и пашњака и подизања нових шума“, каже Канкараш из црногорског министарства.
Он такође истиче да Црна Гора није задовољна газдовањем својим шумама, те да су због тога променили концепт и донет је Нови закон о шумама који ће више неговати шуме и узгојне мере, и самим тим довести до тога да стабилност шума буде увећана, а шуме отпорније на климатске промене.
БиХ – шуме морају бити отпорније на климатске поремећаје
У БиХ, ситуација је слична Србији, али са знатно већим степеном шумовитости – 53 одсто. Суше се шуме смрче, а угрожене су и шуме храста. Основни разлог за то су болести и штеточине, али и пожари, олујни ветрови и суше, каже проф. др Зоран Говедар са Шумарског факултета у Бања Луци. Ипак, истиче он, да је проценат болесних шума релативно мали.
Међу новим болестима је међутим, примећено више врста, а захваћено је махом лишћарско дрвеће – кестен, храст, врбе, топола и јасен који се сматра једном од најугроженијих врста у Европи.
„Паразитна гљива пореклом из Кине узрочнк је веома интензивног обољења јасена. Изазива његово сушење и буквално претварање дрвета у прашину. Присутна је у многим државама средње Европе и Скандинавије, а у БиХ је први пут утврђена 2009.“, каже проф. Говедар.
Према његовим речима, у случају сађења нових шума оне морају бити отпорније на екстремне климатске поремећаје и да се оснивају са врстама које према својим биолошким особинама одговарају датим условима.
„Такве активности би позитивно утицале да се у перспективи шуме лакше прилагоде различитим сценаријима климатских промена, постале би отпорније и стабилније у односу на негативне утицаје биотичке и абиотичке природе“, сматра др Говедар.
Извор: Дојче Веле
