Пише: Јелена Свилар
Paradise (Хулу)
Мантра о томе како „смо сви у истом броду“, коју су почетком пандемије из својих милијунских утврда незајажљиво шириле холивудске звијезде у срамотним кућним видеима, брзо је завршила као мјехурић од сапунице, још једном оголивши цинизам оне перцентера, тобоже несвјесних чињенице да класна неједнакост производи паралелне универзуме. Управо је то поставка коју аутор Дан Фогелман („This Is Us“) транчира у новом политичком трилеру са СФ обратом, пластично приказујући како се у апокалиптичном свијету људи наравно ипак дијеле на оне у нуклеарној подморници и оне на сплави. Прича је смјештена у неку недефинирану скору будућност, у резиденцију америчког предсједника Кела Брадфорда (James Marsden), којег шеф његовог осигурања Xavier Collins (Sterling K. Brown) проналази мртвог.
Из непрестаних алтернација прошлости и садашњости убрзо сазнајемо да се радња одвија дубоко под земљом, у реплици града званог Парадајс, који је технолошка милијардерка кодног имена Синатра (Julianne Nicholson) изградила за пробране који имају преживјети злослутни догађај на разини изумирања. Док постепено откривамо тко је убио предсједника, истовремено се распетљава мистериј о томе што је америчку елиту навело да се повуче у илегалу Раја; два се догађаја чине уско повезани, а у средишту свега је агент Гзејвиер који и сам има јак мотив да убије предсједника.
Свака се од осам епизода фокусира на други лик кључан за комплицирану политичку интригу која на површини дјелује као шпијунски трилер са знанствено-фантастичним помаком, а у сржи је, што је Фогелманова специјалност, набијена емоционалном манипулацијом обитељске драме. Да је којим случајем изашла још крајем прошле године, серија би била тек један у низу дистопијских алегоричних осврта на неолибералну садашњост; у контексту пак рецентног амалгама америчке политике с технолошким бролигарсима, прича дјелује узнемирујуће реалистично, а завршетак сезоне с Клифхенгером гледатеље оставља у зебњи и с питањем хоће ли и у стварности дочекати њезин расплет.
The Recruit (Нетфлиx)
Нетом дипломирани правник Owen Hendricks (Noah Centineo) добива свој први посао у одвјетничком тиму ЦИА-е и живот му се окрене наглавачке кад открије пријетеће писмо бивше доушнице, која планира разоткрити Агенцијине прљаве тајне ако ју не ослободе из затвора.
Млади одвјетник с комплексом хероја већ је првог радног дана усркан у опасан и суманут свијет надигравања моћи, а геополитичке интриге којима није дорастао бацају га по свијету као неку шармантну, али амерички блентаву варијанту Џејмса Бонда, одлучног да спаси свијет, остави траг и створи име у обавјештајним круговима, несвјестан да права пријетња долази управо из саме Агенције.
Иако је шпијунски хуморни трилер аутора Алексејa Холија, који је након двије френетичне сезоне нажалост отказан, темељен на посве апсурдној премиси у којој се протагонист без икакве обуке преко ноћи прометне у шпијуна, серија из перспективе овог тренутка дјелује готово као штиво које су Трамп и Маск конзултирали при одлучивању о резовима у државној управи.
Mo (Нетфликс)
Попут Рамyја, потомка египатских имиграната који у истоименој серији описује специфичности културе урбаних арапских Американаца у Њу Џерзију, „Мо“ нам доноси полуаутобиографско мањинско искуство младог палестинског избјеглице у Хјустону. Живећи без америчког држављанства, доброћудни Мо Најар (Мохамед Амер) не може пронаћи посао па се издржава препродајом шверцане робе из пртљажника аута, у вези је с дјевојком Мексиканком и католкињом коју његова мајка не одобрава, и балансира између двије културе и три језика у непрекидном страху да ће бити депортиран.
За разлику од Ремија Јусуфа (који је с Амером коаутор серије), Мо није обузет унутарњим превирањима око религије и моралности своје везе с кршћанком; дапаче, овај се палестинско-амерички миленијалац не придржава анакроних вјерских догми, али управо из њихових смијешних протурјечја с његовим модерним сензибилитетом црпи хумор покушавајући преживјети у сувременом Тексасу.
Док је серија „Реми“ имала срећу бити продуцирана између два МАГА периода, Мо се у телеверзуму затекао у тренутку кад се антиимигрантска и антипалестинска клима уткала у сам програм актуалне администрације, па је ова топла и важна серија, која на духовит начин пропитује неугодне истине вјерског лицемјерја и биједу људског стања, након друге сезоне нажалост завршила с емитирањем.
Извор: Портал Новости
