Пише: Јелена Контић
Оперска представа “Једино лице среће” не само да обогаћује црногорску културну сцену и доноси дух Европе, већ и одговара на савремене изазове и потребе умјетничког израза, оцијенила је у разговору за Вијести ауторка пројекта, оперска умјетница и др музикологије Сара Вујошевић Јовановић. Она је додала да потенцијал комада да изазове и ангажује публику, указује на важност истраживања нових форми и садржаја, како би оперска умјетност (п)остала релевантна и присутна на нашој културној сцени…
Након премијере у Краљевском позоришту Зетски дом на Цетињу крајем септембра, на више нивоа јединствена, оперска представа “Једино лице среће”, биће изведена вечерас и у Подгорици, и то на великој сцени Црногорског народног позоришта у 20 часова.
Утисци након премијере су позитивни, каже саговорница Вијести и додаје да она успјешно испуњава очекивања нудећи гледаоцима емотивно ангажовано и интелектуално стимулативно искуство.
“Предстојећа изведба оперске представе “Једино лице среће” у Црногорском народном позоришту, представља много више од самог умјетничког чина – она је симбол академског јединства и креативног потенцијала Црне Горе. У оквиру првог Фестивала умјетности, науке и културе, који Универзитет Црне Горе организује у значајној јубиларној години, први пут у историји, у музичко-сценском пројекту, снаге удружују професори, студенти и алумнисти сва три умјетничка факултета јединог државног универзитета у земљи: Факултета драмских умјетности, Музичке академије и Факултета ликовних умјетности. Овај чин заједништва потврђује снагу, могућности и способности наше академске заједнице на пољу умјетничког стваралаштва”, истакла је Вујошевић Јовановић у разговору за Вијести.
Представа је настала као својеврстан омаж браћи Ф.Ј. Хајдн и М.Ј. Хајдн, према њиховим дјелима у којима се филозофска питања о људским осјећањима и егзистенцијалним дилемама истражују кроз призму комедије, стварајући јединствено искуство. Идејни концепт и музичку драматургију урадила је Вујошевић Јовановић, а комад је адаптирала и представу режирала Миња Новаковић.
“Истражујући филозофске и емоционалне аспекте љубави и среће кроз призму комичне опере, те инспирисана старогрчким концептима љубави: ерос, филија, сторге, агапе и други, представа оживљава сложеност тих емоција и њихову универзалност у људском искуству. Централна музичка дјела ове представе су комична опера ‘Контрабасиста из Вергла’ и кантата ‘Овације’, браће Хајдн, које кроз виртуозне арије истражују мудрост, умјереност и храброст као кључне елементе среће, а истовремено представљају иновативан приступ класичној опери, спајајући богатство музичке традиције са филозофским темама које су и данас релевантне”, наводи се у опису.
Представа тако споја комичне и узвишене елементе, а уз квалитетну интерпретацију ансамбла ствара јединствени умјетнички доживљај, поручује Вујошевић Јовановић.
“Управо концепт ову представу чини посебном, јер рефлектује савремене тенденције у европској оперској продукцији. Иновативна рјешења музичко-театарске форме постају све присутнија у оперским кућама које теже привлачењу нове публике, а ‘Једино лице среће’ се савршено уклапа у ту парадигму”, каже она.
Улазнице су, истиче се у саопштењу ЦНП-а, распродате, што тим комада чини задовољним.
“Заинтересованост публике, потврђена распродатим картама у веома кратком року, свједочи о дубокој потреби црногорског друштва за музичким театром – најузвишенијом умјетничком формом која сублимира музику, ријеч и покрет, пружајући не само естетски ужитак, већ и платформу за дубља филозофска промишљања о универзалним питањима попут љубави, среће и смисла постојања. Кроз духовиту нарацију и форму коју пројекти овог типа захтијевају, публика се дотиче суштинских егзистенцијалних питања, преиспитујући властите животне околности и емоције, истовремено афирмишући умјетност као кључни фактор у обликовању перцепције свијета. Цијеним да продукција ове врсте даје снажан импулс за даљи развој музичког театра у Црној Гори”, констатовала је оперска умјетница.
“Једино лице среће” је први пут удружила студенте, алумнисте и професоре трију умјетничких академија са Цетиња, а реализована је у копродукцији Краљевског позоришта “Зетски дом” и Универзитета Црне Горе (УЦГ) у сарадњи с Оперском кућом и фондацијом “Petrucelli” из Италије. Извођење представе у ЦНП-у дио је програма Фестивала умјетности, науке и културе – ФУНК, који УЦГ организује поводом 50. годишњице постојања.
Посебан аспект ове представе је састав ансамбла, истиче Вујошевић Јовановић и сматра да овим пројектом УЦГ и Зетски дом афирмишу домаће знање, капацитет, вјештине, односно удружене академске снаге у реализацији комплексне продукције, као што је оперска представа.
Диригент је Олексиј Молчанов, а за вођење инструменталног ансамбла задужена је Тања Богдановић. Кореографију и сценски покрет креирала је Тамара Вујошевић Мандић, сценографију Жељко Рељић и Адин Растодер, уз асистенцију Милана Марковића, док је костиме дизајнирала Јелена Рогановић. Свјетлосни ефекти Натале Страмаглиа и Младен Ђурковић.
У главним вокалним улогама су сопран Сара Вујошевић Јовановић и баритон Димитрије Гриних, док глумачку поставу чине Лука Станковић, Алекса Балевић, Кристина Мркић, Искра Зековић, Марија Вујовић и Дарија Правиловић. Концертмајстори су Ања Абрамовић Вујовић и Олексиј Молчанов, уз подршку виолинисткиња Марије Лазуке и Тање Богдановић, виолисте Гљеба Бедњакова, виолончелиста Владимира Стољетова, Теодоре Ускоковић и Маје Антић Калезић, као и контрабасисткиње Александре Трифуновић. Флаутисткиња је Дијана Орландић, обоиста Микола Горбенко, хорниста Никола Ковачевић и инструменталисткиња на труби Аница Булатовић. На чембалима су Олексиј Молчанов и Ања Абрамовић Вујовић.
Израда сценографије поверена је тиму који чине Милутин Касом, Евгенија Поповић, Ива Трипковић, Василије Анђушић и Бобан Влаховић, костими су израђени под надзором Мирјане Перишић, Оливере Булатовић и модне куће “Moda per te” са Цетиња. Превод либрета рингишпила обезбиједила је Габријела Стругар Шнајдер, а за титлове је задужена Доротеја Бушковић. Нотографски рад извршили су Георгиј Соломатин и Василије Вујадиновић. Извршни продуценти представе су Огњен Савић и Лука Радовић.
Ауторски тим је приликом креирања представе узео у обзир бројност ансамбла и специфичност сцене Зетског дома, а имали су на уму и даљи живот дјела.
“Приликом утврђивања концепције имали смо у виду расположиве капацитете Краљевског позоришта, будући да је најстарији црногорски театар један од копродуцената. Ту прије свега мислим на сценске карактеристике и друге потенцијале, што је у контексту учешћа студената, алумниста и професора сва три умјетничка факултета (уз учешће ремонираних домаћих и иностраних умјетника), у режији Миње Новаковић, изњедрило пројекат овог нивоа и важности. Битно је истаћи да смо приликом планирања пројекта имали на уму и живот у постпродукцији, тако да оперска представа “Једино лице среће” има потенцијал за извођење на већини сцена у Црној Гори. Тиме смо осигурали да сваки амбијент допринесе формирању динамичног и визуелно привлачног окружења, које не само да подржава саму изведбу, већ и обогаћује цјелокупно искуство гледалаца”, истиче поносно Вујошевић Јовановић.
У контексту црногорске културне сцене, подсјећа она, оперске представе су ријетка појава, иако је у питању жанр који игра кључну улогу у обликовању музичког театра и општег културног идентитета.
“Кроз овакву театарску форму тежимо постављању темеља за будући развој музичког позоришта у Црној Гори, наглашавајући могућности ревитализације традиционалних форми путем иновативног концепта. На тај начин, ‘Једино лице среће’ доприноси обогаћивању нашег културног простора. Ради се о референтном оквиру који омогућава синтезу традиционалног и савременог, отварајући тако нове перспективе за будуће стваралаштво у овој области”, каже Вујошевић Јовановић.
Извор: Вијести
