Русија је најавила да неће признати резултате истраге о експлозијама гасовода Северни ток 1 и 2 код данског острва Борнхолм уколико у процес не буду укључени руски стручњаци. Дипломате из Данске, Немачке и Шведске у министарству спољних послова у Москви. Дебата у Данској око слања војске на Борнхолм, 76 година после повлачења совјетских трупа. Руско министарство спољних послова затражило је објашњења од Данске, Шведске и Норвешке због чега власти у Москви и компанија „Гаспром“ нису укључени у истрагу о експлозијама које су 27. септембра онеспособиле гасоводе Северни ток 1 и 2.
„Русија, наравно, неће признати квазирезултате такве истраге, уколико не буду укључени руски стручњаци“, саопштило је руско министарство спољних послова након састанка да дипломатама из ове три државе.
Руска реакција уследила је пошто су данске власти обавестиле компанију „Норд стрим АГ“, која је власник гасовода, да неће моћи да пошаље истражитеље до окончања званичних истрага. „Уколико позиви на сарадњу и даље буду игнорисани, сматраћемо да ове три европске земље нешто крију или прикривају починиоце терористичког напада“, саопштило је руско министарство спољних послова. Истраге, паралелно, воде истражитељи из Шведске, Данске и Немачке. „Није нам омогућено да прегледамо оштећени део гасовода“, саопштио је „Гаспром“. „Према информацијама које смо добили од данских власти, за процесуирање нашег захтева биће потребно више од 20 радних дана“.
Места на којима су експлодирале цеви гасовода први су истражили Швеђани, чији су стручњаци обзнанили да је хаварија највероватније резултат саботаже, те да ће даље појединости саопштити после анализа материјала прикупљеног на месту догађаја. Данске власти су се изјашњавале о узроцима хаварије, наводећи да ће све бити јасније после окончања истраге, док су немачки истражитељи до цеви у Балтичком мору стигли у понедељак, на миноловцу „Дилинген“ и пратећем броду „Мителгрунд“.
Још пре него што су се рониоци спустили у Балтик, немачки обавештајни експерти су оценили да су напади на гасоводе комплексна операција, коју није могла да изведе терористичка организација, већ само добро опремљене и обучене специјалне снаге. Обавештајна служба БНД је проценила да су цеви гасовода дигнуте у ваздух у експлозијама око 500 килограма ТНТ-а, колико је било потребно да се уништи неколико центиметара челичне облоге и исто толико армираног бетона у који су постављене цеви. Цеви Северног тока 1 и 2 постављене су на дубини од 80 до 110 метара што, наводе немачки експерти, искључује могућност да су за напад одговорне терористичке организације.
Готово истовремено, дански истражитељи објаснили су да цео ток истраге успоравају мине које се у водама око острва Борнхолм налазе још од Другог светског рата. Једну такву мину немачки разарач пронашао је и онеспособио у близини гасовода 2015. године. Због тог инцидента накратко је била обустављена испорука гаса Северним током 1.
Тензије због експлозија на гасоводу изазвале су и полемику да ли Данска треба да врати војску на Бернхолм, 22 година од затварања базе. Део политичара и официра сматра да би, у случају сукоба, Данска морала да пребаци бродове и авионе на ово острво, али је та идеја далеко од реализације, пошто јој се већина странака противи, сматрајући да на Балтичком мору неће избити рат са Русијом. Страх Данаца од руске инвазије потиче од догађаја из маја 1945. године, када су се совјетске снаге, после жестоког бомбардовања, искрцале на острво и након жестоких борби заробиле око 12.000 припадника тамошњег гарнизона, махом сачињеног од бораца „СС“ из балтичких држава. Совјети су Борнхолм напустили годину дана касније.
Извор: РТС
