Пише: Милован Урван
Вјеројатно је екселенција својом гестом показао увијек искрен, братски и брижни однос своје домаје, Хрватске, према грађанима Црне Горе, тако што се „случајно“ затекао на Крушевом ждријелу, те упознавши се са циљем блокаде магистралног пута одлучио да искаже подршку.
Има ли он на то право, тј. да ли је то у складу са добром дипломатском праксом!?
Па да је заиста уводна претпоставка тачна још би се амбасадоров гест могао људски поздравити. Ну, само наиван човјек може вјеровати да пријатељски однос Хрватске према нашој домаји, Црној Гори, иде даље од амбиције да Црну Гору креирају, утичу на њену стварност и сувереност у мјери настојања да је третирају као своју интересну сферу, или пак свог мањег сусједа којега желе контролисати у складу са сопственим интересима. Пошто се, дакле, иза такве „природне“ дипломатије скривају само прави (али прозирни) себични интереси, онда се екселенцијина геста може тумачити као чин дипломатског лицемерја, јербо се једно више него осјетљиво питање у Црној Гори дипломатски инструментализира зарад потреба друге државе, а не зарад неке хумане заинтересованости да се проблем третира на неки дипломатски прихватљив начин.
Екселенцијо, штовани, постоје границе прихватљивог понашања и у дипломатији. Све да сте имали најплеменитије побуде, бар у овој ситуацији бисте баш у име племенитости и поштовања сусједа остали суздржани, не мијешајући се у једну, а на тако пуно начина интерну ствар црногорског друштва.
