Након брзог раста привреде Црне Горе који је настављен ове године усљед снажне приватне потрошње и добре туристичке сезоне, Европска комисија прогнозира пад са 4,9 одсто на 2,7 одсто у 2024. и на 2,3 одсто у 2025. години. Како се наводи у Јесењим економским прогнозама које је данас објавила Европска комисија на то ће утицати висока инфлација, строжи услови финансирања и унутрашња политичка фрагментираност. Осим за Црну Гору прогноза је смањена и за Албанију. Прогнозиран привредни раст Албаније за 2023. је 3,5 одсто, који ће успорити 2024. на 3,1 одсто због мање приватне потрошње, поскупљења хране и смањења инвестиција. Стабилизација цијена и финансијских услова ће утицати на поновно повећање приватне потрошње и инвестиције и раст извоза, што ће убрзати економски раст на 3,7 одсто у 2025., казали су. Економски раст Србије у 2023. остаће пригушен а затим ће убрзати и у 2024. и 2025. прећи три процента пошто ће утицај мање инфлације на реално расположиве приходе дјеловати подстицајно на приватну потрошњу, оцијенила је Европска комисија у Јесењим економским прогнозама.
Комисија прогнозира да ће Србија у 2023. убиљежити раст бруто домаћег производа (БДП) од 2,2 одсто, у 2024. од 3,1 а у 2025. години од 3,7 одсто. Истовремено се очекује даљи пад дефицита опште државе и коефицијента дуга према БДП а уз помоћ високог номиналног раста БДП и мањих трансфера капитала државним енергетским предузећима.
Инфлацију у Србији у 2023. Комисија прогнозира на 12,7 одсто да би у 2024. пала на једноцифрену, на 5,5 одсто, и затим се у 2025. спустила на 3,6 одсто, у оквире циљане од стране централне банке. Европска комисија у извјештају упозорава и на велику неизвјесност и знатне ризике за мањи раст, с обзиром да и даље траје руска агресија на Украјину и на интензивирање других геополитичких тензија. Такође се упозорава да би инфлација упорнија од тренутно пројектоване могла неповољно да дјелује на повећање куповне моћи и тиме на успоравање потрошње и реалног раста. Оцјењује се и да би продужено успоравање економија водећих трговинских партнера Србије, посебно у ЕУ, могло да угрози извоз. С друге стране, веће измјештање производње (из ЕУ у сусједне земље) могло би позитивно да дјелује на стране инвестиције и извоз Србије, оцијенила је Комисија.
Умјерено убрзање привредног раста се очекује у Сјеверној Македонији и БиХ.
Европска комисија за Босну и Херцеговину прогнозира умјерено убрзање раста БДП, захваљујући снажнијој приватној потрошњи, даљем паду инфлације и јачању спољне тражње. Међутим, изостаће структурне реформе и инвестиције због очекиваних политичких застоја. Привредни раст БиХ ће ове године према прогнози ЕК бити 1,5 одсто, наредне године два одсто а 2025. године 2,3 одсто.
У Сјеверној Македонији се послије успоравања привредног раста у 2023. очекује умјерено убрзање, са два одсто на 2,7 одсто у 2024. и 2,8 одсто у 2025. Кључни покретач очекиваног раста биће домаћа потражња и велики држани инфраструктурни пројекти.
Извор: РТНК
