Пише: Џек Поулсон
Национални фонд за демократију, непрофитна организација коју финансира влада Сједињених Америчких Држава, а чији је циљ утицај на унутрашњу политику земаља широм свијета, тврди да су њени напори дио кампање за промовисање „отворене и транспарентне власти“.
Ова организација, коју финансира Конгрес и која дјелује у сарадњи с америчким Стејт департментом, подржавала је активисте и организације цивилног друштва широм Европе, Азије, Блиског истока и Африке у њиховим настојањима да се постигне већа отвореност у раду државних институција. Тако, у једном од најновијих извјештаја, Национални фонд за демократију наводи да је „јачање транспарентности“ кључно за изградњу повјерења у институције и демократско управљање, те позива на доношење нових закона о објављивању информација, посебно у земљама Балкана.
Ипак, упркос племенитим циљевима који се тичу већег објелодањивања података у земљама у развоју, сам Фонд сада уводи нову политику затворености. У оквиру новог правила, представљеног овог седмице под називом „дужност брижности“, Фонд је тихо објавио да ће од сада имена корисника његових програма бити скривена од јавности. На списку дотација за 2024. годину, који прати ову нову политику, наведени су износи и кратки описи за више од 1.700 дотација — али су сва имена прималаца и њихови идентитети у потпуности уклоњени.
Ова одлука представља суштинску промјену у програмској политици Националног фонда за демократију. Деценијама уназад, у складу са својим јавним залагањем за транспарентност, ова организација је редовно објављивала годишње спискове прималаца својих грантова.
Фонд је основан почетком осамдесетих, у раној фази Реганове администрације, као одговор на све већу контроверзу око активности Централне обавјештајне агенције. Циљ је био да се амерички утицај у иностранству врши кроз отворене програме, који су до тада били у домену тајних операција. „Овај програм неће бити скривен у сјенци. Он ће стајати поносно под свјетлом рефлектора, јер ту му је и мјесто“, изјавио је предсједник Роналд Реган 1983. године.
„Много тога што ми данас радимо, радило се тајно прије 25 година од стране ЦИА-е“, рекао је привремени предсједник НЕД-а, Ален Вајнстин, у интервјуу из 1991. године за колумнисту Washington Post-а Дејвида Игнејшијуса, који се често цитира. „Највећа разлика је у томе што, када се такве активности спроводе отворено, могућност скандала је готово нула. Отвореност је сама по себи заштита“, додао је он.
Главни амерички финансијер отворених операција био је управо Национални фонд за демократију (НЕД), квази-приватна организација коју је у почетку водио Карл Гершман, а која је под контролом Конгреса САД, објаснио је Игнејшијус. Током касних осамдесетих, НЕД је отворено радио оно што се раније спроводило у тајности — попут финансирања антикомунистичких снага иза Гвоздене завјесе и подршке дисидентским медијима познатим као „самиздат“.
Фонд је у почетку био активан и унутар самог Совјетског Савеза. Финансирао је совјетске синдикате, фондацију коју је водио руски активиста Иља Заславски, пројекат усмене историје под вођством совјетског историчара Јурија Афанасјева, покрет за независност Украјине познат као Рух и многе друге пројекте. Избјегавање скандала у коме би новинари или стране владе откриле тајно финансирање политичких активности био је суштински разлог постојања НЕД-а.
У новије вријеме, НЕД је врло активан у истицању кршења људских права у Кини, нарочито у већински муслиманском Синђанг-Ујгурском аутономном региону. Његови партнери такође раде у Украјини на супротстављању наводном руском утицају. У извјештају под називом „Дугорочне инвестиције доносе плодове у Украјини“, НЕД је хвалио своју улогу у финансирању локалних тинк-тенкова и активиста који се залажу за реформе цивилног друштва, укључујући и контроверзни закон о регистрацији медија из 2023. године, који је кориштен за гашење медијских кућа оптужених за ширење „руских наратива“.
Иако формално дјелује као квази-независна непрофитна организација, НЕД у суштини и даље представља продужену руку америчке владе. Његов менаџмент чине бивши креатори политике и изабрани званичници, а готово сва средства потичу из буџетских издвајања које одобрава Конгрес. У фискалној 2024. години, чак 99,3% од укупно 356,5 милиона долара прихода Фонда стигло је директно од Владе САД.
Елис Бекташ: Демократија је на наше просторе стигла као административна процедура
Нагласак на тајности који сада спроводи Национални фонд за демократију (НЕД) оправдава се као мјера безбједности с циљем заштите прималаца њихових средстава. У саопштењу, ова организација је навела да су Талибани циљали Авганистанце повезане са НЕД-ом и да су се добитници њихових грантова нашли на руским „списковима за ликвидацију и хапшење“.
Године 2022, НЕД је наводно уклонио спискове својих грантова повезаних с Украјином. Архивирани интернет записи показују да је више од 22 милиона долара у грантовима за групе и активисте у тој земљи очигледно избрисано.
Ипак, овај нагли заокрет од транспарентности према тајности догађа се у ширем контексту настојања да се информације скрију. Прошлог мјесеца, међународна новинарска организација за истраживање организованог криминала и корупције (OCCRP), коју подржава Влада САД, такође је савјетовала своје сараднике да „легално пере новац“ у сврху прикривања осјетљивих донатора, као одговор на оно што су описали као „отровну будућност“ за новинаре који се залажу за демократију. Стејт департмент је такође ретроактивно уклонио податке о великој већини уговора личних услуга у оквиру агенције USAID из јавних евиденција.
„Умјесто да објављујемо имена која би могла послужити као мапа за оне који желе да ућуткају борце за слободу, ми дајемо описне информације које одражавају природу њиховог рада, а да не угрозе њихову безбједност“, написао је Вилсон у саопштењу о новој политици у понедјељак. Он је додао да нова политика ипак задржава „дух транспарентности“.
Др Џек Поулсон је издавач платформе All-Source Intelligence Fusion. Након двије године рада као истраживач у одјељењу за вјештачку интелигенцију у компанији Гугл, гдје је радио на системима за препоруке и обради природног језика, дао је оставку у знак протеста због повлачења Гуглових мјера заштите међународних људских права. Докторат из рачунарске и примјењене математике стекао је 2012. године на Универзитету у Тексасу у Остину. Након тога, радио је као доцент на катедри за рачунарске науке и инжењерство на Џорџија Теку, а затим као доцент математике на Станфорду.
Извор: The Gray Zone
