Опасност са самовољним силницима јесте да лако могу да промене своје мишљење.
Превод: Милош М. Милојевић
У свом инаугурационом обраћању прошле године, председник Доналд Трамп обећао је да ће бити „миротворац“ који окончава ненаметнуте ратове (war of choice). Он се сада устремио на Иран у промени режима над променама режима. Можда ће га чињенице разуверити и навести да одустане од овог циља. Чак и његов кабинет, да не спомињемо Конгрес и америчке савезнике нису начисто како би требало да изгледа излазна стратегија из овог сукоба. Како је Трамп рекао Њујорк тајмсу у јануару ове године, његово једино ограничење је „његов сопствени морал… то је једина ствар која ме може зауставити“. Амерички уставни поредак му за сада није дао разлога да посумња у ову процену. Друго питање је шта се дешава на све ширем ратном попришту.
Оставимо по страни израелске почетне нападе, тренутак највише Трампове моћи је онда када је одлучивао да се упусти у рат са Ираном. После тог тренутка, Трамп је изгубио монопол над тиме како ће се догађаји одвијати. Многи други – не само Иранци – сада се питају шта ће се даље дешавати.
Трамп је износио неколико различитих гледишта о својим циљевима. У прва седамдесет два часа, он је на различите начине и у различитим приликама говорио да жели да уништи ирански нуклеарни програм, заврши са иранским извозом тероризма, збаци режим или пронађе новог лидера унутар иранског режима са којим би могао да послује. Већина Трампових коментара изнета је током телефонских интервјуа са извештачима медија. Једном од њих рекао је да би рат могао да потраје „четири до пет недеља“; другом да је био спреман да разговара са Ираном. Али се такође упитао да ли је уопште претекао неко са киме би се могло разговарати.
Милош М. Милојевић: САД против Венецуеле: силеџијски волунтаризам Трампове администрације
Његови ратни циљеви су калеидоскопски разноврсни. Насупрот ономе што је Трамп говорио, САД и амерички савезници нису били суочени са иманентном америчком претњом. Нема ничега превентивног у вези са овим ратом. Нити је, насупрот Трамповим тврдњама, Иран био близу развијања ракета које би могле да досегне Америку. Његов изасланик, Стив Виткоф преувеличавао је пре неки дан када је говорио да је Иран био „недељу дана од располагања материјалом индустријског нивоа погодног за развој нуклеарног оружја“. Омански посредници такође су оспоравали Трампове тврдње да су ирански преговарачи одбили да се сагласе са његовим захтевима. Оно што је Иран понудио прошле недеље – да неће складиштити нискообогаћени уранијум – било је боље од онога што је Барак Обама испословао нуклеарним договором из 2015. године из којег се Трамп био повукао.
Распрострањена је дубока сумњичавост у вези са Трамповом способношћу да оконча даља крвопролића по иранским улицама. Иако је тражио од Иранаца да се побуне, они не могу знати да то не би било самоубилачко деловање. Режими се не мењају из ваздуха. Трамп би могао да помогне само инвазијом на њихову земљу. По први пут јавно је спомињао такву могућност. „Не пролазе ме жмарци у вези са упућивањем копнених снага“ (I don’t have the yips with respect to boots on the ground), изјавио је Њујорк посту. У исто време, позвао је иранске паравојске да положе оружје („ако добро размислите могли би да се предају народу“). Можда би они могли да се разоружају у неком удаљеном паралелном универзуму. На овој планети, ратна измаглица почиње у Трамповом уму.
Ко год тврди да зна како ће се овај рат одвијати, укључујући међу њима и Трампа, обмањује. Међу могућим исходима, међутим, мирна транзиција на државном врху у Ирану је најмање вероватан. Ирански режим недавно је убио хиљаде, можда десетине хиљада људи, својих сопствених грађана. Они који су претекли од највишег државног вођства сатерани су уза зид. Трамп их је уверио да је овај рат егзистенцијална борба. А ипак, он се ишчуђава што они испаљују дронове и ракете на државе око Персијског залива које су домаћини америчких војних база – што је за угрожену иранску теократију очигледан ескалаторни потез.
То је разлог због којег ниједна од заливских монархија није желела овај рат. Њихов положај осовине светске економије сада је озбиљно угрожен. Трамп не слуша своје заливске пријатеље. Нити мари за ризичан сценарио који је изложио генерал Ден Кејн, начелник здруженог америчког генералштаба. Држава иранске величине не може се преобразити из даљине.
Он се кладио да ће се Иран брзо повиновати. За сада нема назнака да се то дешава. Стога смо увучени у опит издржљивости. Што дуже Иран може да изводи нападе својим дроновима типа Шахед, вероватније је да ће моћи да нанесе губитке у америчким и не само америчким животима. Рат прети да постане такмичење ко може дуже да издржи – иранска способност да произведе дронове насупрот америчком капацитету да их пресреће.
Продужење рата такође би се одразило на америчке штедне књижице. Трампове присталице из МАГА покрета верују да он представља оштар прекид политике вечитих ратова и изнуђених исхода. Погрешили су. Трамп је видео учинак Џорџа Буша и једноставно га је премашио. Ништа добро не може се рећи о иранском режиму. Али не може се спорити да је показао бољи инстинкт у прозирању у Трампове намере од његових гласача.
Извор: Financial Times
