Човек треба да открије неки аспект мита који се тиче његовог сопственог живота. У основи, мит изрвшава четири функције.
Прва је МИСТИЧКА. Спознаја чуда универзума и чудесности нас самих и доживљај страхопоштвања пред том мистеријом. Мит отвара свет за димензију тајне, за увид у загонетку која лежи испод површине свих појавних облика. Ако изгубимо тај доживљај онда немамо митологију. А ако се оно недкучиво испољава у свему што постоји, УНИВЕРЗУМ ТАДА ПОСТАЈЕ СВЕТА СЛИКА.. Стварност света – онаква каквом нам се указује увек нас води тајни која превазилази њене граница.
Друга функција је КОСМОЛОШКА, она којом се бави наука. Она нам показује како је обликован универзум, али, опет, на начин који ДОПУШТА ДА СЕ ДО НАС ПРОБИЈЕ ТРАНСЦЕНДЕНТНА ТАЈНА. Данас смо склони да верујемо како научници имају одговоре на сва питања. Они, заиста велики, нај одају: „Не, ми немамо све одговоре. Ми вам само кажемо како нешто делује, али – шта је то ‘нешто’?“ Палимо шибицу; шта је пламен? Ви ми можете говорити о оксидацији, али то ми ништа не објашњава.
Трећа функција јесте СОЦИОЛОШКА: заштитиа и озакоњење одређеног друштвеног поретка. Управо у овој функцији митови несразмерно много варириају од једног места до другог. Можемо имати једну целовиту митологију у корист полигамије и другу, исту такву – моногамије. Обе су у реду; зависе само од тога где се налазимо. Ова функција мита је ЗАСТАРЕЛА, а управо она је ПРЕНЕТА У СВЕТ У КОМЕ ЖИВИМО.
Постоји и четврта функција мита. То је она с којом би, по мом мишљењу, данас свак од наса морао покушати да се повеже: ПЕДАГОШКА ФУНКЦИЈА која нас учи како да у било којим околностима ЧОВЕЧНО ПРОЖИВИМО СВОЈ ЉУДСКИ ВЕК. .“
Џозеф Кембел, Моћ мита, As-Sovex, Београд, 2004 /сТр. 57/
