Рокфелер је почео као пролетер и успео је да добрим економисањем и вештином створи први савршен труст, Стандард Ојл. Морамо да дамо следећи приказ из историје оних времена да бисмо показали како је потреба за пласирањем вишкова Стандард Ојла уништила мале капиталисте и убрзала слом капиталистичког система. Дејвид Грахам Флипс био је радикалан писац онога времена. Овај извод из његовог списа вадимо из часописа „Суботња вечерња пошта“ од 1. октобра 1902. године. Ово је једини примерак овога часописа који се сачувао до данашњих дана, али ипак, по његовом садржају и изгледу, можемо да закључимо да је то морао бити један од популарних часописа са великом прођом. Ево извода:
„Један истакнути стручњак проценио је пре десет година Рокфелеров приход на тридесет милиона долара годишње. Он је био достигао границу рентабилне инвестиције зараде у петролејској индустрији. Тако су, дакле, огромне суме готовог новца – више од два милиона долара месечно – падале само за Дависона Рокфелера. Проблем поновне инвестиције овога новца постајао је све озбиљнији и најзад се претворио у тешку бригу. Приходи од петролеја су расли и расли, а прилике за здраву инвестицију биле су ограничене, чак и ограниченије него данас. И тако су Рокфелери, не из неке нарочите жеље за зарадом, почели да разгранавају своје послове од петролеја и на друге области. На то су били присиљени новом бујицом богатства које је њихов монополски магнет неодољиво привлачио. Образовали су штаб за испитивање и тражење прилика за инвестицију. Прича се да шеф овог штаба има годишњу плату од сто двадесет пет хиљада долара.
Прво крупније скретање Рокфелера са петролејског поља и њихово залажење у друге области било је њихово интересовање за железнице. До 1895. године они су контролисали једну петину железничке мреже у држави. А шта је данас њихово, или шта контролишу данас? Они имају прву реч у свим великим железницама Њујорка које воде на север, исток, запад, осим једне у којој суделују са нешто мало милиона долара. Такође су учесници и у свим великим железничким линијама које полазе од Чикага. Имају главни удео у већем броју линија које воде ка Тихом океану. Њихови гласови чине г. Моргана тако моћним, мада се може рећи да је њима потребнији његов мозак него њему њихови гласови – за сада, и ова комбинација добрим делом сачињава „заједницу интереса“.
„Али саме железнице нису могле довољно брзо да усисају ову силну бујицу злата. Два и по милиона долара месечно Џона Д. Рокфелера повећала су се на четири, пет, шест милиона долара месечно, седамдесет и пет милиона годишње. Петролеј за осветљење сав се претварао у зараду. Поновна инвестиција прихода давала је свој приход од много милиона долара годишње.
„Рокфелери су почели да залазе у област светлећег гаса и електрике, кад су се ове инвестиције развиле дотле да дозволе сигурне инвестиције. И сад велики дао народа у Сједињеним Државама мора свако вече, чим зађе сунце, да почне да богати Рокфелере, свеједно којим средством за осветљење се служио. Рокфелери су се затим бацили на давање зајмова фармерима. Прича се да Џон Д. Рокфелер умало није заплакао кад су повољне прилике пре неколико година омогућиле фармерима да се отресу хипотека, јер се осам милиона долара за које је мислио да их је лепо и уз добар интерес удомио за читав низ година одједном опет нашло пред његовим вратима, вапијући за неким новим домом. Овај неочекивани додатак његовим невољама како да збрине пород својих прихода од петролеја и пород овог порода – био је сувише много за расположење једног човека са слабим стомаком…
„Рокфелери су се заинтересовали за руднике – гвожђа, угља, бакра и олова; за друге индустријске компаније; за трамваје, за државне, покрајинске и локалне зајмове, за паробродарство и телеграфе, за земљиште, за облакодере, за станове, хотеле, пословне локале, за осигуравајућа друштва и банке. Ускоро дословно није више било ниједне области у којој њихови милиони нису били на делу…
„Банка Рокфелера – Национална градска банка – јесте сама по себи највећа банка у Сједињеним Државама. Од ње су веће само Енглеска банка и Француска банка. Дневни депозити износе просечно више од стотину милиона долара, и она диригује безроковним зајмовима у Вол Стриту и на берзи акција. Али она није сама. Она је само глава читавог низа Рокфелерових банка, који обухвата четрнаест банака и трустовских компанија у граду Њујорку и банке велике снаге и великог утицаја у сваком центру у држави.
„Џон Д. Рокфелер има акција Стандард Ојла у вредности од четири до пет милиона долара по тржишној цени. Око стотину милиона има у челичном трусту и готово исто толико само у једном једином железничком систему, половину од те суме у једном другом, и тако даље, док човека не заболи глава од цифара. Његов приход од прошле године износио је око стотину милиона долара. Питање је да ли приходи свих Ротшилда заједно износе толико. А тај приход се још и повећава у великим скоковима.“
Џек Лондон „Гвоздена пета“, стр. 396-398. Бигз 1977.
Извор: Макроекономија
