Након седмомесечног заточеништва и штрајка глађу, прослављени ирански редитељ пуштен је из злогласног затвора „Евин” у Техерану и своју битку за правду водиће са слободе
Срећом по Џафара Панахија његов штрајк глађу трајао је кратко и од петка увече он се налази ван злогласног затвора „Евин” намењеног политичким затвореницима и опонентима режима у Техерану. Пуштен је уз кауцију. Али, исход је лако могао да буде и другачији имајући у виду да се из тог затвора прилично тешко излази и да се у њему овај познати ирански редитељ нашао други пут, у овом последњем случају био је тамо од 11. јула прошла године. Тада је притворен пре јесењег таласа бунта који је захватио Иран, а након што је присуствовао протесту због хапшења колега Мохамада Расулофа и Мостафе Алихмада, обојице филмских редитеља, који су приведени неколико дана раније.
На одбијање хране, воде и лекова – како се испоставило дводневно – о чему је јавност прва обавестила његова супруга на „Твитеру”, а онда и медији, одлучио се због услова у којима је заточен, али и услед негодовања после одбијања иранских власти да га привремено пусте на слободу уз кауцију до поновног суђења. А суђење је, како преноси „Гардијан”, заказано због чињенице да је ирански Врховни суд још средином октобра прошле године оборио у јулу реактивирану шестогодишњу затворску казну изречену на суду у Техерану још 2010. (коју тада није одлежао), а због „пропаганде против система” и подстицања протеста опозиције након избора 2009, који су довели до политичких превирања. Осуђен је био тада и због тога што се појавио на сахрани једног студента који је убијен током протеста 2009, али и покушаја да доцније направи филм о поменутим догађајима.
Прослављени редитељ препознатљиво је лице отпора и у својој земљи и ван ње, а пре отпочињања штрајка глађу обратио се јавности драматичним речима: „Њихова објашњења су само изговор за репресију. Знао сам да не постоји воља ни унутар правног система ни безбедносних институција да се закон примени и поштује, али сам из поштовања према мојим адвокатима и пријатељима прихватио да прођем кроз све правне инстанце зарад борбе за моја права. Данас као многи људи заробљени у Ирану немам други избор него да протестујем против нехуманог опхођења са нечим што ми је највредније, својим животом. Остаћу у овом стању док, можда, моје беживотно тело не буде ослобођено из затвора”. Одмах су реаговали Берлински и Кански филмски фестивал, Удружење филмских стваралаца у Француској и многи други. Сви они су, како је пренео Би-Би-Си, осудили његово хапшење и кршење елементарних људских права у Ирану, позивајући на његово хитно ослобађање.
Иначе, како страни медији подсећају, поред затворске казне од шест година Панахију је 2010. изречена и мера двадесетогодишње забране путовања и снимања филмова, због које је његова столица на бројним филмским смотрама и обраћањима медијима остајала празна, а што су организатори на посебан начин увек истицали пружајући му јавну подршку. Истовремено, јавност и колеге су му се дивили на смелости и умешности – и поред ове мере Панахи је успео да снима филмове, често у тајности. Није одустао од своје уметности која је вишеструко награђивана и чији су домети и нашој публици и те како познати.
Међу бројним наградама налазе се и оне најважније – 2015. добио је „Златног медвед” на Берлиналу за „Такси Техеран”, награду за најбољи сценарио за „Три лица” на фестивалу у Кану освојио је 2018, а „Златног лава” на Мостри у Венецији 2000. освојио је за филм „Круг”. Панахијев најновији филм, „Нема медведа”, у којем, као и у већини његових остварења, глуми и сам, приказан је на Венецијанском фестивалу 2022, у тренутку када је он већ био иза решетака и тада је добио специјалну награду жирија и одличне критике, које су се могле прочитати у бројним стручним и осталим гласилима. У овој дирљивој и слојевитој филмској причи која се дешава у једном удаљеном иранском селу „одвијају се две паралелне љубавне сторије у којима се љубавници боре са скривеним и неизбежним препрекама, против силине предрасуда и система моћи”, истакнуто је у „Скрин дејлију”. У овом филму Панахи критикује и мизогинију и верски фундаментализам.
Треба рећи и то да се поред Панахија и друга имена из света културе и уметности налазе међу бројним хиљадама људи који су били ухапшени током и након протеста које је прошле јесени изазвала насилна смрт Махсе Амини. Неки од њих и даље се налазе у затвору, док се не зна са сигурношћу шта се са многима од њих дешава. Популарна иранска глумица Таранех Алидости такође је три недеље провела у затвору „Евин” пошто је на друштвеним мрежама објавила своју слику без мараме на глави као вид протеста и подршке женама у Ирану.
Милица Димитријевић
Извор: Политика
