Nakon sedmomesečnog zatočeništva i štrajka glađu, proslavljeni iranski reditelj pušten je iz zloglasnog zatvora „Evin” u Teheranu i svoju bitku za pravdu vodiće sa slobode
Srećom po Džafara Panahija njegov štrajk glađu trajao je kratko i od petka uveče on se nalazi van zloglasnog zatvora „Evin” namenjenog političkim zatvorenicima i oponentima režima u Teheranu. Pušten je uz kauciju. Ali, ishod je lako mogao da bude i drugačiji imajući u vidu da se iz tog zatvora prilično teško izlazi i da se u njemu ovaj poznati iranski reditelj našao drugi put, u ovom poslednjem slučaju bio je tamo od 11. jula prošla godine. Tada je pritvoren pre jesenjeg talasa bunta koji je zahvatio Iran, a nakon što je prisustvovao protestu zbog hapšenja kolega Mohamada Rasulofa i Mostafe Alihmada, obojice filmskih reditelja, koji su privedeni nekoliko dana ranije.
Na odbijanje hrane, vode i lekova – kako se ispostavilo dvodnevno – o čemu je javnost prva obavestila njegova supruga na „Tviteru”, a onda i mediji, odlučio se zbog uslova u kojima je zatočen, ali i usled negodovanja posle odbijanja iranskih vlasti da ga privremeno puste na slobodu uz kauciju do ponovnog suđenja. A suđenje je, kako prenosi „Gardijan”, zakazano zbog činjenice da je iranski Vrhovni sud još sredinom oktobra prošle godine oborio u julu reaktiviranu šestogodišnju zatvorsku kaznu izrečenu na sudu u Teheranu još 2010. (koju tada nije odležao), a zbog „propagande protiv sistema” i podsticanja protesta opozicije nakon izbora 2009, koji su doveli do političkih previranja. Osuđen je bio tada i zbog toga što se pojavio na sahrani jednog studenta koji je ubijen tokom protesta 2009, ali i pokušaja da docnije napravi film o pomenutim događajima.
Proslavljeni reditelj prepoznatljivo je lice otpora i u svojoj zemlji i van nje, a pre otpočinjanja štrajka glađu obratio se javnosti dramatičnim rečima: „Njihova objašnjenja su samo izgovor za represiju. Znao sam da ne postoji volja ni unutar pravnog sistema ni bezbednosnih institucija da se zakon primeni i poštuje, ali sam iz poštovanja prema mojim advokatima i prijateljima prihvatio da prođem kroz sve pravne instance zarad borbe za moja prava. Danas kao mnogi ljudi zarobljeni u Iranu nemam drugi izbor nego da protestujem protiv nehumanog ophođenja sa nečim što mi je najvrednije, svojim životom. Ostaću u ovom stanju dok, možda, moje beživotno telo ne bude oslobođeno iz zatvora”. Odmah su reagovali Berlinski i Kanski filmski festival, Udruženje filmskih stvaralaca u Francuskoj i mnogi drugi. Svi oni su, kako je preneo Bi-Bi-Si, osudili njegovo hapšenje i kršenje elementarnih ljudskih prava u Iranu, pozivajući na njegovo hitno oslobađanje.
Inače, kako strani mediji podsećaju, pored zatvorske kazne od šest godina Panahiju je 2010. izrečena i mera dvadesetogodišnje zabrane putovanja i snimanja filmova, zbog koje je njegova stolica na brojnim filmskim smotrama i obraćanjima medijima ostajala prazna, a što su organizatori na poseban način uvek isticali pružajući mu javnu podršku. Istovremeno, javnost i kolege su mu se divili na smelosti i umešnosti – i pored ove mere Panahi je uspeo da snima filmove, često u tajnosti. Nije odustao od svoje umetnosti koja je višestruko nagrađivana i čiji su dometi i našoj publici i te kako poznati.
Među brojnim nagradama nalaze se i one najvažnije – 2015. dobio je „Zlatnog medved” na Berlinalu za „Taksi Teheran”, nagradu za najbolji scenario za „Tri lica” na festivalu u Kanu osvojio je 2018, a „Zlatnog lava” na Mostri u Veneciji 2000. osvojio je za film „Krug”. Panahijev najnoviji film, „Nema medveda”, u kojem, kao i u većini njegovih ostvarenja, glumi i sam, prikazan je na Venecijanskom festivalu 2022, u trenutku kada je on već bio iza rešetaka i tada je dobio specijalnu nagradu žirija i odlične kritike, koje su se mogle pročitati u brojnim stručnim i ostalim glasilima. U ovoj dirljivoj i slojevitoj filmskoj priči koja se dešava u jednom udaljenom iranskom selu „odvijaju se dve paralelne ljubavne storije u kojima se ljubavnici bore sa skrivenim i neizbežnim preprekama, protiv siline predrasuda i sistema moći”, istaknuto je u „Skrin dejliju”. U ovom filmu Panahi kritikuje i mizoginiju i verski fundamentalizam.
Treba reći i to da se pored Panahija i druga imena iz sveta kulture i umetnosti nalaze među brojnim hiljadama ljudi koji su bili uhapšeni tokom i nakon protesta koje je prošle jeseni izazvala nasilna smrt Mahse Amini. Neki od njih i dalje se nalaze u zatvoru, dok se ne zna sa sigurnošću šta se sa mnogima od njih dešava. Popularna iranska glumica Taraneh Alidosti takođe je tri nedelje provela u zatvoru „Evin” pošto je na društvenim mrežama objavila svoju sliku bez marame na glavi kao vid protesta i podrške ženama u Iranu.
Milica Dimitrijević
Izvor: Politika
