ДПС-у је од дипломатских активности, преостало да играју домине са амбасадорима балканских земаља, док министри 44. Владе незадрживо хитају ка Европи
Пише: наш стални дописник са Дивљег запада Милија Тодоровић (у улози Гарија Купера)
У посљедњем радном дану протекле седмице имали смо два сусрета дипломатског и међународног карактера у Црној Гори, који показују двије перспективе и два различита погледа на европске интеграције наше земље. Први је низ сусрета мађарског шефа дипломатије г. Сијарта са представницима овдашње власти. На тим састанцима је јасно поручено да је европска перспектива Црне Горе јасна, извјесна и пожељна. На другом крају града, (или што би рекли у чувеном Алан Форду „у међувремну, негдје у свемиру“) предсједник ДПС- а се сусрео са хрватским амбасадором у ЦГ, при чему су заједно заплакали над неизвјесном судбином ЦГ и њеним европским путем.
Па сад, поштовани читаоци, будите паметни па процијените, који нам, од ова два састанка, шаље праве и истините поруке? Овај, државних званичника са њима релевантним саговорником из Европе, или овај представника опозиције, са представником доказане анти-српске и велико-хрватске политике, при том, доконим амбасадором?
Осим што је дипломатски и политички овај први састанак на много већем нивоу и са много већим легитимитетом, него овај други, – он је компатибилан са другим охрабрујућим и оптимистичким порукама које из Европе стижу према Црној Гори. Док је овај други слика и прилика философије „Олује“ која је из Хрватске, прије 30 година, протјерала Србе, иначе хрватске грађане, а коју је ДПС хтио да примјени прије 4 године овдје у виду философије „трактора“ и због које је, заслужено, отишао у неповратну опозицију. Па им је, од дипломатских активности, преостало да играју домине са амбасадорима балканских земаља, док министри 44. Владе незадрживо хитају ка Европи.
До читања у сљедећем броју….
