О досадашњем току руске Специјалне војне операције (СВО) у Украјини на „Стању ствари“ пишу коментатори Јован П. и Посматрач из бирцуза
Победа, односно опстанак Русима није загарантован. С друге стране ништа на овој планети није загарантовано, осим одлазак Богу на истину.
Циљеве специјалне операције не видим као контрадикторне, јер ово јесте рат за опстанак, односно отаџбински рат. Али ако изврше општу или чак и парцијалну мобилизацију, онда Руси на неки начин признају пораз, о чему је причао врсни руски аналитичар Јуриј Подољака. Мобилизација има за резултат веће губитке и утиче на економију земље. А рачуница Руса јесте да ће на зиму западни Европљани кад крене смрзавање и инфлација појача, да сами врше притисак/мењају своје власти, чиме ће се са њима моћи трговати (иако су сада де факто, осим Мађара, амерички вазали) да одустану од Украјине. Неспорно јесте да постоји проблем како да освестиш своје становништво у матици да се води рат за опстанак, иако се нема утисак да је рат у току. Но, чини се да су се сами Руси доста освестили.
Крхкост руског концепта јесте да се ослања много тога на личности једног човека. То је неспорна слабост, али тако је. Колебања циљева јесу саставни део рата. Конкретно, Змијско острво је имало смисла држати док Амери нису укронацистима дотурили далекосежнију артиљерију, салвама које се дешавало да на острву стационирана ПВО истроши све пројектиле, након чега буде рањива (беше ли да су им тако уништили један ТОР). И много је боље бити свестан својих грешака и у ходу их исправљати штедећи људство, него к’о пијан у плот држати се замишљеног (изврстан пример јесте лутак Зеленски који упорно форсира „повраћај Херсона“, који је скоро па немогућ, по цену много изгубљених људи).
Обнављање Украјине су Руси урачунали у рачуницу. Вероватно им није драго колико ће то пара однети и рачунали су да ће нека места да се заузму без уништења, али то је део битке за умове Украјинаца који остану да живе тамо. У томе се и види намера Руса према Украјини, поређена са тиме како су Амери наступали у Фалуџи – идентификују једно снајперско гнездо, онда избомбардују стамбени блок, па онда дође USAID да помогне деци са инвалидитетом из тог блока. И тако блок по блок.
Што се тиче половичног решења, највероватније да тај луксуз нема ни Путин. Иако рат замара, бројни руски војници, те војни новинари, аналитичари сусревши се са акцијама укронациста, тврде да се овде мора ићи до краја. Ако се остави неки део под хунтом, ето новог рата кроз пар година.
Слабост руског наоружања, а свака војска има своје слабости (Амери немају хиперсоничне пројектиле) је дуга прича. Сад имају шансу да много тога испробају, исправе и уведу. Некад те и твоја снага заведе, као што су неки руски „експерти“, позивајући се на изврсни руски ПВО тврдили да Русима не требају дронови. Тешко да су могли више да промаше.
Јован П.
СВО иде својим током и динамиком која се споља гледано не одвија довољно брзо али по свему судећи циљеви СВО су комплекснији него што је објављено што диктира овакву динамику и овај ниво употребе ресурса. У суштини Русија је могла да кључна утврђења Украјине буквално „самеље” јер има средства за тако нешто али ипак то ради полако коришћењем ограниченог војног контигента и ограничени арсенал. Јасно је да Русима са становишта достизања неких других комплекснијих и ширих необјављених циљева не одговара да превише брзо заврше са СВО.
А ти необјављени циљеви се полако назиру у виду економске и политичке кризе на Западу а посебно у Западној Азији (Европској Унији), озбиљним колебањима на западним берзама посебно у САД и УК, кадровским променама на тактичком нивоу одлучивања у низу земаља (УК, Италија, ….), компромитацији објективности западних СМИ, афирмацијом неодрживости међународног поретка у сфери размене добара и услуга, афирмацијом неодрживости $ и € као резервних валута за међународну трговину…
Не треба заборавити ни то да после СВО Русија добија преко 200 хиљада бораца са првокласним борбеним искуством који могу врло лако да нађу посао у оквиру приватних војних компанија Русије (засада само Вагнер али ускоро још неколико јер се законодавство у тој сфери мења) које ће пројектовати руске интересе где руководство пожели.
Не треба сметнути са ума ни то да ће руско наоружање бити тестирано у сложеним ратним условима и самим тим после модификација супериорно у односу на западно. Такође ће бити отклоњени и уочени проблеми везани за примену дронова а и други који су идентификовани. Куповина дронова од Ирана је у суштини кооперација јер су ти дронови развијани у сарадњи са Ираном на бази америчких дронова које су Иранци приземљили коришћењем и руске технологије. Имајући у виду да су новоизграђене фабрике за производњу компоненти и склапање дронова већ у функцији ситуација ће се битно променити колико у септембру.
Што се тиче биолошког оружја ту су претпоставке руског руководства потврђене и очигледно је да се креће у кампању упознавања јавности са тим плановима Запада.
Посматрач из бирцуза
Извор: Стање ствари
