Необјављене приче Душка Радовића објавила је издавачка кућа Боока
– Ево, другови, погледајте га, то је он – два кроз ноге,
један кроз уши, отац наших пораза, мајка наше несреће,
број један нашег клуба, голман, последња одбрана, сли-
чица из чоколаде, друга страна огледалца, једна од на-
ших највећих заблуда!
– Али молим вас…
– Ти бар знаш шта браниш, јасно је обележено и уоквирено
парче за које ти одговараш, то је најмање за шта човек може
да одговара, подигли смо ти стативе, обојили их белом бојом,
границе твоје одговорности су више него очигледне, ништа
ван тог простора, само то бедно парче ваздуха, уоквирено
белим рамом… И ти то ниси у стању да сачуваш и одбраниш!
– И ја сам човек…
– Ниси ти човек, ја сам човек а ти си голман, чим обу-
чеш дрес и станеш међу стативе, ти си голман, зовеш се
голман, радиш голмански посао, а ја сам човек што ми-
слим и стрепим док те гледам… Забога, обиђи с времена
на време тај простор, погледај шта се ради, можда нека
лопта жели да пређе гол-линију, можда би нешто могао
да учиниш за себе и за све нас…
– Нисам имао дан…
– Зашто? Зар бaш недељом да немаш дан? Зашто баш
тог дана, зар ниси могао изабрати неки други дан, то је
једини дан кад си голман, деведесет минута једног једи-
ног дана у недељи?
– Осим тога, има неодбрањивих шутева…
– Нема, не признајем, на то се нећеш извадити, што
ниси одбранио, то си пустио, крив си, за сваки шут по-
стоји лек…
– Имао сам ја и сјајне одбране, постоје фотографије!
– Он је, другови, имао сјајне одбране!… Он прави
параде на лопте које му деца добацују иза гола, баца
се на лопте које су већ у гол-ауту, то је балет, фолклор,
позирање фото-репортерима… Слушај, буди сигуран
да те на следећој утакмици посматрам кроз мушицу,
идуће недеље долазим са пушком, кад падне први гол,
пашћеш и ти; боље понеси револвер па сам то уради,
убиј се, учини нешто, чим ти једна лопта прође кроз ноге,
проћи ће и друга, немаш чему да се надаш, за ту рупу
нема закрпе, сви су навалили, не шутира више нико у голове, него теби кроз ноге, како да зауставиш ту бујицу,
ту нема лека…
– То је бар лако, ја ћу да скупим ноге…
– Како да их скупиш?
– Овако!
– Добро, тако је добро, скупи их тако и немој да их
растављаш, а ми ћемо те изнети на терен, све је у реду,
само не пуштај кроз ноге!
Извор: Политика Магазин
