Доцент на Правном факултету Универзитета у Северној Митровици Душко Челић оценио је да се Срби на Косову суочавају са систематском дискриминацијом која се у многим елементима може описати као етнички прогон са елементима апартхејда. Истовремено, овај стручњак тврди да је „обесмишљавањем“ система локалних самоуправа где су Срби већина обесмишљен и значај ЗСО.
Коментаришући тврдњу експерта Кризне групе Марка Прелеца да политика Аљбина Куртија има елементе „меког етничког чишћења“ попут оног Срба у Хрватској, Челић каже да је много адекватнија реч – апартхејд.
„Не бих назвао политику Аљбина Куртије политиком меканог чишћења. То је сувише благо речено. Није реч о меканом етничком чишћењу, овде је реч о једној систематској дискриминацији са елементима етничког прогона, па и са елементима апартхејда. Јер, ако ви имате да институције из Приштине селективно примењују право, у зависности од тога да ли је реч о Србину или о Албанцу или га уопште не примењују, ако имате злоупотребу институција какве су полиција, тужилаштво, судови, ако имате један масован напад на имовинска права, на право на јавно изражавање и манифестовање, онда тешко да можемо говорити о некаквом меканом етничком чишћењу. Реч је овде о једној врсти веома, веома отворене дискриминације која све више личи на апартхејд“, изјавио је Челић за Косово онлајн.
Истиче да постоји јасна паралела положаја Срба на Косову након 1999. са положајем српске заједнице у Хрватској после рата 1995, посебно када је реч о имовинским правима.
„У Хрватској је више од 22.000 станарских права одузето Србима. Некакав сличан однос имамо када је реч и о имовини, становима Срба на Косову и Метохији. Сада видимо исто одузимање станарских права двоструким избеглицама у Лешку, у Лепосавићу. Упоређујући законодавство Хрватске са оним што условно можемо назвати законодавством у Приштини, можемо видети да постоји врста не само сличности, него и логистике када је реч о односу према Србима“, каже Челић.
Додаје да политички званичници Приштине никада нису прећуткивали да имају „саветодавне службе у Загребу“, а да се то данас види и на делу.
Упитан колико би формирање Заједнице српских општина поправило статус српске заједнице Челић је песимиста.
Указује да формат који је договорен у Бриселу више нема „ту снагу и извршна овлашћења“ која би могла да пруже Србима сигурност и мир.
„Поготово у контексту овога што је Курти урадио последње две године. Дакле он је кроз систем, обесмислио потпуно систем локалне самоуправе тамо где су Срби у већини. Одузео им је добар део надлежности и један део надлежности злоупотребио на начин што су сада Албанци, албанска већина, на власти на северу у локалним самоуправама. Добар део институција, да не кажем највећи део, српских институција је затворио. Тај притисак се и даље наставља и чини ми се чак када би и овог момента теоријски гледано заживела та Заједница српских општина, она би сад већ, можемо слободно рећи, у овом часу била љуштура без садржине“, сматра Челић.
Решење види у изналажењу „суштинске аутономије“ за српску заједницу на Косову.
„Мислим да је крајњи тренутак да се изнађе неки нови механизам заштите колективних и личних права Срба на Косову и Метохији који би имао све елементе суштинске аутономије у односу на Приштини. Без тога, без аутономних српских институција на Косову и Метохији, Срби неће моћи да преживе овакву етноцентристичку политику Куртија, а бојим се ни било које друге будуће власти у Приштини“, уверен је Челић.
Извор: Kosovo Online
