Препоручујем чуварима достигнућа режима М. Ђукановића да организују потписивање петиције: „Подршка Влади Аустралије”. Или да уложе жалбу на пресуду аустралијског суда, којом се хајка на Новака Ђоковића оцјењује као „неразумна”.

Нешто морају да учине, што прије! Можда изврше притисак на аустралијског министра како би, ипак, наложио депортацију Новака Ђоковића.
Својим списатељским изливима србомржње на сваковрсним порталима само губе вријеме.
Другови и другарице колумнисти, свијет се ипак окреће, па се од србомржње не може више уносно живјети. Мијењајте тему или професију; иначе, до модерног и напредног свијета, што га, наводно, чувате никада нећемо стићи!
Цинизам сада по страни
Црногорско друштво се добрано дави у глибежу мржње и политичке острашћености. Не зна се, притом, ко више у томе предњачи, медији, политичари, интелектуалци, обични или необични људи, а често сами лудаци.
Да не говоримо о друштвеним мрежама које су плански или пуким случајем постале огледало тог глибежа, свијета у коме је јавна ријеч свима доступна, па ваљда стога постаје профанисана, неупотребљива. Или је пак постала средство за (само)задовољавање тренутне фрустрације или емотивне егзалтације.
Огледало! Не, погријешио сам! Није то одраз нашег лица, већ наше једино лице. Онај стварни живот отишао је у регистар романтичних успомена, или таман дођавола!
Људи у стварни свијет одлазе једино да шопингују или у ковид амбуланте. Потом се разочарани и фрустрирани враћају у своје домове, како би се лијечили на друштвеним мрежама.

Но, мржња, као ни национална патетика никада никог није излијечила!
Милорад Дурутовић
