На јучерашњем Свесрпском сабору наступ Андрије Мандића унио је једну нијансу какву, чини се, нијесмо могли чути од већине других учесника. Није толико важно што је наступио у маниру демократије и толеранције, колико охрабрује чињеница да смо током једног сабрања сасвим усмјерног и посвећеног питањима и проблемима српског народа у савременом тренутку, могли чути један разложан апел да саборност српског народа мора бити вриједност и квалитет који ваља градити у контексту и уз уважавање културних, националних и других различитости.
Казао је да постоји „доста чудно понашање“, да „када вас неко наљути, онда у исти кош ставите и онога ко вам је најближи као и онога ко је изазвао оправдану љутњу или урадио нешто на вашу штету.“
„У случају Црне Горе, замолио бих вас да имате осјећај за ваше сународнике. Којима ми припадамо, који су све ове патње нашега народа проживљавали заједно са вама, али ми нисмо сви исти у Црној Гори. Ми вјерујемо тврдо да смо насљедници историјске Црне Горе која је држала до великих вриједности. У Црној Гори данас не мисле сви тако, али је наша дужност, као српских политичара, да пронађемо заједнички језик и са тим нашим комшијама, пријатељима, рођацима, да ту малену државу некако учинимо бољом, сложнијом, помиреном, и то је наш задатак. Видим да од избора до избора грађани то награђују и немам сумње да ће будућност бити таква да можемо у неком сљедећем периоду да размишљамо да ово не буде скуп само двије државе, него да видимо да нас буде и више, да не будемо само гости на овом скупу, него да будемо заједно, једни другима најближи, као стотинама годинама уназад“, закључио је лидер НСД-а.
