Химна Варвара почиње стиховима:
Дубока је Морача
кањон изнад ње
на кањону Варвар стоји и поручује
Будућности једина
наш си понос ти
тебе воле
за те живе
твоји вјерни Варвари!
Та пјесма траје и пјева се. Ушла је у народ. Да би била прихваћена, мора да вибрира истином, да може да се пјева у глас без проблема, да се маса поистовјети са сваким словом и слогом. Јер, ако било што шкрипи, све пада у воду. Први стихови увијек су кључни, а у овој се пјесми каже: “Дубока је Морача”. Данас, ту настаје проблем, на старту. Не за оне који су пјесму пјевали, већ за оне који ће тек да је пјевају.
Слогови су такви да не би било ок пјевати “Дубока је била Морача”, или “Бјеше дубока Морача”. Тамо гдје се копа шљунак, Мораче скоро да нема. Лика јој нема, арчило се крвнички, па ће бити потребно читав вијек да прође, па да се врати у “она” дубока Морача.
Подгорице нема без Мораче, зна се у том случају ко је први настао. Подгоричане је лако препознати на приморју. Они док пливају у мору, десном руком сваки пут замахну јаче, млате по води. Навика. Грабе снажније. Посебан стил пливања узрокован је Морачким струјама, јер Морача није наивна ријека, зна да занесе и понесе. Или је била таква, сад је на неким ђеловима непрепознатљива. Остало је лупање.
Ако обратимо пажњу на опус сликара Николе Вујошевића, виђећемо снагу те ријеке. Код Вујошевића све је стијена, све је монументално и снажно. Али међу сивим тоновима кањона провуче се предивна плава боја, провуче се ведра и брза, хладна Морача да одушеви и оплемени. Страшне су Николине слике, јер је успио да уграби тај судар кањона и ријеке, из кога настаје гранитна љепота која и плаши и одушевљава. Сјајно је што од своје идеје кањона и Мораче никад није одустао.
Некад се чини да ће Морача да остане само у пјесми и слици. Да су се којим случајем остварили планови Блажа Милова метнули би у цијеви све ријеке и поточиће у Црној Горици. Нису часили часа, јер се на кратком снимку види како су брзо радили и вадили шљунак багерима. Тако би радили и са цијевима, јер, о џепу се ради.
Не треба нам већи чин патриотизма од тога. Како су се понашали према Морачи, тако се радило са буџетом, шумама, плажама, хотелима, са цијелом државом. Багером у њу, Гору Црну!
Морача је дубока криза. Министри машу папирима, кажу они би да хапсе а тужиоци пуштају. Пропуштају. Прошло је довољно времена да се министрима више не може опростити само детектовање проблема и махање папирима. Ако не могу да ријеше проблеме, увијек могу да се склоне да дође неко ко ће имати више петље и рјешености. Ваља багер окренути у супротан смјер. Док још има Мораче и народа.
Морача је наша будућност. Мало слово б, молим вас.
Ђуро Радосавовић
Извор: Вијести
