Уколико нисте живели без друштвених мрежа последњих недеља, вероватно сте сведочили потресима који дрмају свет великих технолошких компанија. Неки од највећих играча у овом сектору – Епл. Нетфликс, Амазон, Мајкрософт, Мета (власник Фејсбука) и Алфабет (власник Гугла) су у последњих дванаест месеци претрпели запањујуће велики губитак вредности на америчкој берзи – у износу од више од три билиона долара.
У новембру је неколико њих, међу којима и е-трговински гигант Амазон, најавило масовна отпуштања, која ће широм света износити 136.000 радних места закључно са 21. новембром, према интернет страници Layoffs.fyi, која прати отпуштања у технолошком сектору.
Нека од најбројнијих отпуштања десила су се у компанији Мета, власнику Фејсбука, која је отпустила 11.000 радника, и Твитеру, који је до сада отпустио 3.700 радника (отприлике половина укупне радне снаге). о сада доводи у питање будућност две најпопуларније друштвене мреже на свету: да ли смо отпорност ових гиганата узимали здраво за готово?
У коликим су проблемима Фејсбук и Твитер?
Као што показују наведене бројке, ове платформе погодило је глобално економско успоравање једнако као и било који други сектор. То значи да се у компаније улива мање новца – у случају друштвених мрежа, највише кад су у питању приходи од оглашавања. „Свако ко у овом тренутку покуша да сакупи средства у технолошком сектору, откриће да је то веома тешко“, објашњава професор Џонатан Ни, медијски и технолошки стручњак у њујоршкој Пословној школи Колумбија.
Професор Ни каже да су друштвене мреже практично постале „компаније за оглашавање“. „Кад се ослањате на ту врсту прихода, рецесија ће вам изузетно отежати окружење“, примећује он. Најновији финансијски извештај Мете, објављен крајем октобра, поменуо је као део проблема фирме пад прихода од оглашавања, али је навео и све већу конкуренцију од ривалских платформи као што су ТикТок.
Твитер, који је уклоњен са берзе након што га је купио милијардер Илон Маск, такође је тешко погођен и могуће је да ће се суочити са додатним изазовима повезаним са Масковим конфликтним лидерством и доношењем контроверзних одлука. Маск је недавно вратио налог бившег америчког председника Доналда Трампа након што је објавио анкету за кориснике. Трампу је забрањено коришћење ове платформе 8. јануара ове године после његових објава о нередима на Капитолу два дана раније.
Али знакови упозорења постојали су још и пре Масковог доласка: интерни документи у које је имала увида новинска агенција Ројтерс у октобру показивали су да је дошло до наглог пада „ударних твитера“ – некога ко се улогује шест до седам дана недељно и твитује три до четири пута недељно – од почетка пандемије ковида-19.
Ројтерс се позвао на истраживача Твитера који је изјавио да „ударни корисници“ чине мање од 10 одсто укупних корисника, али генеришу 90 одсто свих твитова и пола глобалних прихода платформе. Масков долазак чини се да је ипак изазвао још један егзодус: у студији објављеној 3. новембра, само недељу дана након преузимања, анализа истраживача са Масачусетског института за технологију (МИТ) проценила је да је Твитер у том периоду изгубио милион корисника.
Животни век
Али да ли су актуелне недаће само оно што експерти доживљавају као крај природног животног века једне друштвене мреже? „Свака платформа има властиту путању раста и сазревања/опадања. Оне почну да падају углавном због тога што их замењују нове платформе“, објашњава докторка Натали Пенг, стручњакиња за комуникације и нове медије при Националном универзитету у Сингапуру. Докторка Пенг верује да су Фејсбук и Твитер „постали сувише велики за своја тржишта“ током акутнијих фаза пандемије ковида-19, када су милиони људи из свих крајева света били закључани или трпели друге мере ограничења кретања.
„Током пандемије су технолошке платформе убрзано нарасле зато што је дигитализације био начин излажења на крај са ситуацијом.“ Сада је време, каже она, за прилагођавање. Један други експерт који види знаке пада Фејсбука и Твитера је докторка Лианруи Џиа, стручњакиња за дигиталне медије са Универзитета у Шефилду, у Великој Британији.
„Могуће је да смо узели дуговечност тих платформи здраво за готово“, каже докторка Џиа. „Корисници би сада могли да почну да увиђају неке проблеме на овим платформама и да их напуштају.“
Извор: ББЦ
