Један од најинтересантнијих продуката чувене политичке максиме „Мултикултуралност је највеће благо Црне Горе“ су контроверзна дешавања око Дритана Абазовића.
Пише: РАНКО РАЈКОВИЋ
Дритан Абазовић је Албанац исламске вјере. Прије његовог ступања на највише државне функције небројано пута смо чули да је мултикултуралност највеће благо Црне Горе и да га по сваку цијену треба сачувати. Kада је на мјесто предсједника Владе Црне Горе дошао етнички Албанац, муслиман, прича о мултикултуралности у Црној Гори не само да је замукла већ се кардинално промијенила. Појавом Дритана Абазовића дотадашње благо мултикултуралности почело се представљати као највећа издаја у историји Црне Горе.
Што је у питању?
Дритан Абазовић се још као млад човјек еманциповао. Студирао је политичке науке и постао доктор политичких наука са успјешним наступима на угледним универзитетима, објављеним радовима и многобројним ангажовањима од стране реномираних институција удаљеним од Црне Горе и региона. Брат и сестра Дритана Абазовића су такође доктори природних наука. Ради се дакле о културној и успјешној грађанској породици из Улциња. Случајно сам познавао оца Дритана Абазовића што ми даје за право да то потврдим из личног искуства.
Дритан Абазовић је припадао партији Позитивна Црна Гора. Та партија се нашла у ситуацији да прије десетак година прекине континуитет тоталитарне владавине ДПС-а али то није урадила. Нико више и не сумња да је та партија била застрашена и поткупљена новцем и моћима Ђукановићевог режима. Kао додатну награду за колаборацију са ДПС-ом предсједник Позитивне Црне Горе Дарко Пајовић добио је од предсједнка Ђукановића мјесто амбасадора у Пекингу. Тиме је држави Црној Гори направљена вишеструка и дугорочна штета. Апсолутни аутсајдер и анонимус у дипломатији обрео се на најважнијој спољњополитичкој позицији и то баш у Kини, у земљи код које ће се Црна Гора у наредном периоду задужити преко милијарду еура.
Прије неколико година на политичкој сцени појавила се партија налик Позитивној по имену УРА. На челу те партије нашао се некадашњи члан Позитивне Црне Горе Дритан Абазовић.
По инерцији Ђукановић је рачунао да ће са УРА-ом брзо завршити посао у старом маниру што новцем, наградама, уцјенама, притиском као и у случају Позитивне Црне Горе. Имао је Ђукановић и један додатни разлог за радовање. На челу партије је био Албанац муслиман који по логици ДПС политике мора да мрзи Србе и православље.
Очекивао је Ђукановић да му Дритан долети у загрљај бјежећи од било каквог политичког договора са мрским србима. Прерачунао се. Занемарио је чињеницу да је Дритан Абазовић заиста мултикултуралан, просвећен, образован и материјално ситуиран човјек који Црној Гори заиста жели демократски просперитет. Ту се чувена црногорска мултикултуралност нашла у шкрипцу. Није испунила очекивања тоталитарног система. Дошло је до заокрета и нове партијске директиве. Издата је наредба да се Дритан Абазовић напада као највећи издајник Црне Горе. Прогласили су га за црногорског четника. Да је био малчице старији и имао браду вјероватно би му пришили и тајну титулу резервног патријарха Српске православне цркве у Црној Гори. Kолико ли се може ићи у лудило када се губи власт.
По доктрини Ђукановићевог ДПС-а у Црној Гори се изричито једном човјеку не смије дозволити да буде мултикултуралан. Тај човјек је Дритан Абазовић. Због отворене мултикултуралности кренули су оркестрирани притисци на Дритана Абазовића из дијаспоре и из ко зна којих економских и партијско мафијашких сфера под Ђукановићевим утицајем.
Дритану не пада на памет да одустане од својих етичких постулата и политичких знања стечених на угледним научним институцијама. Дритан је наставио да се у јавним наступима служи директним, јасним, убједљивим говором без околишавања. Препознавао је коријене проблема и без страха их именовао. Показао је жељу да по први пут уведе промјене, раздрма културно запарложено и криминалом оковано друштво. Одбацује и не реагује на Ђукановиће понуде, преваре, завјере, узбуне, пријетње. Покреће неку врсту реформи, које прате и некомпетентности и незграпности и опструкције новог и старог административног апарата због чега изазива бијес и са једне и са друге политичке банде. И од стране власти и од стране опозиције.
Црногорцима и ДПС-у Дритан није испунуио очекивања да му као Албанцу муслиману буде на првом мјесту буде мржња према Србима. Србе је разочарао због веза са Албанијом, НАТО-ом и наставком дотадашње спољње политике Црне Горе. Декоративним мањинским странкама бошњачким, албанским, хрватским пореметио је привилегије које су изгубили развлашћивањем ДПС-а. Са више страна Дритан је саботиран у борби против мафије. Сви су очекивали да ће његова политика кратко трајати због чега су га сарадници брзо напуштали надајући се новим изборима и уносним положајима.
У међувремену резултати Дритановог рада постају видљиви. У затвору завршавају предсједници судова, високи службеници АНБ, царина, полиције… Пресијеца се шверц цигара и дроге у луци Бар и на црногорским границама. Ваде се из фиока заустављене истраге о убиствима новинара и разним корупционашким аферама. Потписује се закон о слободи вјероисповијести и један формални уговор што из њега происходи. Бијес ДПС-а постаје све већи зато што наступа садржајна мултикултуралност и мултиконфесионалност која укључује права и православне заједнице. Бивша власт бива исфрустрирана хапшењем својих угледника, малим али истинским демократским помацима и чињеницом да се држава посвећује решавању конкретних проблема без надзора партије. Тродеценијско, патетично Ђукановићево празноословље је устукнуло пред јасним језиком нових младих политичара. За све то заслужан је, у ДПС-у кажу да је највећи кривац, еманциповани Дритан Абазовић.
За 30 и кусур година вишестранчја Дритан Абазовић је први високи црногорски званичник који је без предрасуда и зазора одлазио и у цркву и у катедралу и у џамију. Црногорски функционери који су прије њега одлазили на нека од тих мјеста касније су исказивали кајање и правдали се пред јавношћу. То вам је тај државни, лицемјерни, лажни и партијским манипулацијама искомпромитовани мултикултурализам. Појава Дритана Абазовића оголила га је до краја. Дританов искрени мултиконфесионализам и мултикултурализам је дочекан на нож. Због њега су га прогласили издајником.
Хајку на Дритана Абазовића предводе посланици ДПС-а и сателитских партија. У манифестацији новог једноумља Дритан Абазовић постаје издајник једног дезорјентисаног, обезглављеног друштва отрованог ДПС идеологијом.
На ДПС митинзима Дритана називају најпогрднијим именима. Скандира му се на најружнији начин, псује мајка друге вјере. Ништа необично. Свима који су исписивали историју дешавале су се сличне ствари а Дритан је исписао историју када је рекао „Мафија више неће владати Црном Гором”.
Из једног се отишло у нови парадокс. Дритан Абазовић је од стране ДПС-а и сателитких партија оптужен због сарадње са сусједима, са Босном, Србијом, Албанијом. Сјеверном Македонијом. Обезглављени ДПС-овци инсистирају да Црна Гора без икаквих структурних реформи и веза са окружењем буде директно примљена у ЕУ како би избјегла било какве контакте са мрским мултикултуралним окружењем на Балкану. Дојучерашња мултикултурална Црна Гора презриво и непријатељски гледа на трговину, на културне размјене, на слободу кретања међу православцима, муслиманима, католицима Отвореног Балкана.
Дритан Абазовић јесте у привременом мандату. Дјелује као лидер без странке, због чега против њега устају сви који деценијама само странчаре и позивају се на интересе чланства своје странке и идентитете пренаглашено великог броја својих гласача. Двије велике коалиције ДПС-а с једне и ДФ-а с друге стране удружене су у тврдњи да Дритан Абазовић са подршком од три посланичка мандата нема политичку тежину да управља Црном Гором. Очигледно је да не схватају да се у кризним ситуацијама политичар може наметнути као лидер и по својим поступцима и по времену чије је проблеме препознао и по ономе што је почео да решава послије дуго и дуго времена не позивајући се на своје изборне резултате већ на интерес државе за коју је рекао да ће под његовом влашћу престати да буде мафијашка.
Дритан Абазовић је само име у вртлозима нашег тоталитарног друштва и идолопоклоничког духа, показатељ која открива поенте и основе на којима функционишемо. Зато је небитно за које ће се ствари Дритан Абазовић у будућности опређељивати и каква му је политичка перспектива. Да ли ће Дритан некога разочарати или придобити. Хоће ли прекршити обећања. Хоће ли изаћи на виђело нека његова евентуална недоследност, лукавост или мана друге врсте. Хоће ли свјесно или несвјесно скренути с пута најављених реформи и изгубити се из политике. Важно је да се Дритан Абазовић појавио у последњем тренутку да прекине континуитет једне идеологије, једне партије, једног вође и одважно се супростави 30-годишњој пљачки и обесмишљавању државе. Да се отворено и изузетно храбро ухвати укоштац са опасним криминогено предаторским структурама створеним, протежираним и заштићеним од стране политичких елита.
И не заборавимо, сама перцепција еманципованог Дритана Абазовића као крајње непожељног политичара коначно је разобличила лаж о Црној Гори, земљи извиканој по мултикултурализму којим се разметљиво представља и кога “чува као своје највеће благо”.
