уторак, 8 јул 2025
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Други пишу

Драгослав Рашета:  Јапан, Буђење џина

Журнал
Published: 11. октобар, 2024.
Share
Фото: ББЦ
SHARE

Пише: Драгослав Рашета

Либерално демократска партија је 16. септембра 2013. освојила 294 од 465 места на парламентарним изборима и тиме извојевала убедљиву победу, а Шинзо Абе је, након шест година проведених у политичкој изолацији, поново постао премијер Јапана. По преузимању функције Абе је обећао да ће приоритети његовог кабинета бити санација штете од цунамија у Тохокоу, ревитализација јапанске економије, реформа образовања, али и у јавности непопуларно јачање безбедносних капацитета Јапана.

Абе се изборио за реинтерпретацију члана 9 Устава чиме је омогућено Јапану да војно дела у „колективној самоодбрани“ али до коначних реформи принципа националне безбедности дошло је деценију касније.

ТРЕЋИ НАЈВЕЋИ ВОЈНИ БУЏЕТ?

Крајем 2022, актуелни премијер Кишида је наставио реформе својих претходника, Абеа и Суге, и јавности представио нову стратегију за националну безбедност која ће имати за циљ да ојача одбрану Јапана и изгради кредибилне капацитете одвраћања. Иако јапанском плану недостаје звучна фаза као што је немачки „Зеитенвенде“, ови планови нису ништа мање историјски, напротив. Влада се обавезала да ће до 2027. буџет за одбрану износити два одсто БДП-а, што ће представљати повећање више од 60 одсто у односу на 2022. годину. Новоиздвојена средства ће повећати борбену спремност јапанске војске и омогућити јој да пројектује силу изван својих граница.

Овакав, нови и моћнији Јапан би значајно утицао на баланс снага у Индо-Пацифику. Ако претходно наведени планови постану реалност, Јапан ће имати трећи највећи војни буџет на свету, одмах иза Сједињених Држава и Кине.

Абеове безбедносне реформе су се суочавале са јаким отпором опозиције и јапанског јавног мњења као и отпором унутар самог ЛДП-а. Руска агресија на Украјину омогућила је Кишиди, као бившем министру спољних послова и лидеру умерене Кочикаи струје унутар ЛДП-а, да допре и промени мишљење јапанским грађанима за које је Абеова реторика била превише абразивна и популистичка. Кишида је неретко опомињао домаћу и светску јавност да „Украјина данас може бити источна Азија сутра“ – наводећи кинеско кршење међународног права у вези са Јужним кинеским морем, потенцијалну инвазију на Тајван и подизање нуклеарних капацитета Северне Кореје. Кишида верује да је рат у Европи довео до приближавања Русије Пекингу, и да опстанак руске економије директно зависи од Кине, а Јапан не може да занемари и руски трансфер технологија Пјонгјангу.

Део нове националне безбедносне стратегије подразумевао је развој и офанзивних капацитета снага, јасан помак од дотадашњег искључивог фокуса на одбрамбене способности и пацифистичког тумачења Устава. Јапанска војска је инсталирала ракете дугог домета на острвима Ишигаки и Мијако, као и на јужним ободима Окинаве и Кагошиме. Јасно је да додатна милитаризација ових острва служи да одврати Кину од агресије на Тајван тако што би додатно отежала активност кинеске морнарице док Друга америчка флота не стигне у помоћ.

ПОДРШКА ЈАВНОСТИ И ВИШЕ САВЕЗНИКА

Ракете далеког домета су деценијама под јапанском доктрином „искључиве одбране“ биле табу, у складу са ставом да би јапанска војска требало да поседује капацитете који би били довољни за одбрану од инвазије острва, и ништа више. Данас, Јапан купује 400 „Томахавк“ крстарећих ракета које имају домет од 1.600 километара, а не треба ни заборавити да после САД, Токио поседује највећи флоту Ф-35 ловаца пете генерације, као и могућност да их користи уз помоћ, у теорији „тешких разарача“, у пракси очигледно носача авиона „Изумо“ и „Кага“ бродова.

Јапан као важна карика у послератној обнови Украјине – инвестиција у будућност или рачун без крчмара

Поседовање претходно наведених система омогућава Јапану не само да развије противударне способности на веома завидном нивоу, него и да додатно заштити америчке базе и трупе које су стациониране на његовој територији.

Већи буџети али и већа подршка јавности омогућили су војсци Јапана да почне са коренитим организационим реформама. Области које су патиле од хроничног мањка инвестиција сада добијају преко потребну пажњу. Буџет за одржавање морнарице је удвостручен у претходне две године, што ће омогућити Јапану да боље користи своје постојеће бродове и авионе. Издаци за муницију су утростручени у истом периоду, а потписани су уговорима за реновирање више од 20.000 војних објеката широм државе.

Командна структура се реорганизује како би се створила лакша И бржа координација између различитих безбедносних служби и главног савезника Америке. У прошлости је шеф јапанске војске играо улогу и врховног оперативног командата, али и војног саветника премијера, али ће после реформи његова функција бити слична оној коју имају његове западне колеге. Почетком следеће године биће оформљена и команда за заједничке операције, која ће преузети оперативне одговорности планирања ратних планова и извођења војних вежби између САД И Јапана.

У напорима да побољша одбрамбену позицију, Јапан се ослања не само на најближег савезника САД, већ и на изградњу робусних односа са другим демократским партнерима. У прошлој години, Токио је потписао историјски важне споразуме о реципрочном приступу трупа са Уједињеним Краљевством и Аустралијом док су преговори са Француском у финалној фази. Ови споразуми ће омогућити војскама претходно наведених држава да се обучавају и делују на тлу Јапана, што ће за последицу имати не само повећање одвраћајућих капацитета Јапана, већ и способности самих јапанских трупа. Најважнији склопљени споразум је онај са Манилом. Пре 80 година, бродови са јапанском ратном заставом су били сејачи смрти и пустоши широм Филипина; данас бродове под том истом заставом су Филипинци дочекали уз аплауз и овације, поздрављајући одлуку Јапана да се укључи у одбрану ове државе од империјалних амбиција Кине.

Док нова одбрамбена политика ужива значајну подршку у јапанској јавности, њено финансирање кроз повећање пореза је далеко мање популарно међу грађанима Јапана. Оваква ситуација је довела до хроничне неодлучности у последње две године и пат позиције када је реч о доношењу коначног решења о повећању војног буџета и потрошње. Новим буџетом је планирао издвајање додатних 7,3 милијарде америчких долара који би били финансирани повећањем пореза од ове године, али је јапанска Влада неколико пута услед непопуларности ове одлуке одлагала додатне пореске намете, последњи пут за 2026.

УТИЦАЈ НА РЕГИОН

Финансије су само један од проблема са којима се суочава Јапан на путу реформе својих војних капацитета. Благовремена производња нових војних система се доводи у питање због закржљалости јапанског војноиндустријског комплекса, који је атрофирао због дуготрајних ограничења на извоз оружја која су била на снази до сад. Влада је отпочела процес релаксирања ових ограничења и нада се да ће кроз сарадњу са савезницима повећати своје производне могућности, али ипак је овде реч о дуготрајном процесу, а не магичној промени која се може десити преко ноћи.

Подморница „велики кит“ – убрзана градња моћне морнарице Јапана

Влада (још увек) није дала потребне гаранције да ће се потрошња у одбрамбеном сектору наставити и након 2027, што додатно брине војну индустрију и отежава јој да донесе одлуку о дуготрајном повећању својих производних капацитета.

Проблем са којим се Јапан суочава јесте и недостатак људства, како радне снаге, тако и војника. Иако је војска изузетно поштована у јапанском друштву, земља се налази на последњем месту када је реч о демократским државама по уделу становништва које је спремно да се бори за своју земљу, са само осам одсто потврдних одговора, у поређењу са готово 70 процената становника Тајвана.

Када је реч о безбедносној политици, Јапан се налази на раскршћу; одлуке Токија ће утицати на регионалну улогу коју Јапан има када је у питању безбедност и стабилност целог Индо-Пацифика. За дефинитивну промену курса је остало мало времена, а политичке и финансијске неизвесности додатно повећавају ризик. Јапанска влада се суочава са бурним политичким окружењем код куће, тешким финансијским ограничењима и најбитније, недостатком одлучног политичког вођства. Уласком у октобар који ће бити месец превремених парламентарних избора, будући премијер Јапана, био он ЛДП-ов Ишиба или у случају мало вероватне победе опозиције, ЦДП-ов Нода, ће се наћи под огромним притиском. Да би се ефикасно суочили са изазовима који постоје када је реч о модернизацији безбедносних политика Јапана, Кантеи и премијер се морају издићи изнад унутрашњих проблема и ситних несугласица и одлучно наставити са досадашњим реформама. Уколико буду истрајни и успешни, Јапан ће коначно остварити своје амбиције када је реч о одбрамбеним могућностима, а у супротном, Влада ће морати поново да се суочи са значајним компромисима.

Извор: Нови Магазин

TAGGED:Драгослав РашетаЕкономија ГеополитикајапанНови Магазин
Share This Article
Facebook Twitter Telegram Copy Link
Previous Article Вук Бачановић: Амалик глупости
Next Article Тед Снајдер: Шта је добијено украјинским ратом?

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
TwitterFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Политичар који није желио да влада: Горбачовљеве добре намјере на аутопуту за катастрофу

Да је Михаил Горбачов одржао Совјетски Савез (можда без балтичких држава), и користио се силом…

By Журнал

Бакирова црква бошњачка

У новоговору западног Балкана, термин „секуларизам“ је у неком тренутку постао изузетно популаран. У том…

By Журнал

Економиста Свјетске банке: Црна Гора у снажној позицији упркос дуговима, економији Србије мјесто у Европи

Пише: Милена Ђурђић Водећи економиста Свјетске банке за Западни Балкан Ричард Рекорд рекао је у интервјуу за…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Други пишу

Јелена Козбашић: МИТ развио уређај који производи воду из ваздуха

By Журнал
Други пишу

др Јелица Стојановић: „Нека Црна Гора буде достојна Његоша“

By Журнал
Други пишу

Иља Муслин: Шта доноси историјски пораз ЛДП-а у Јапану?

By Журнал
Други пишу

Избори у Баскији и Каталонији

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?