Пише: Др Радослав Т. Станишић
Френсис Форд Копола није био први избор за радитеља филма ‘Кум’. Понуду за овај посао имао је италијански редитељ Серђо Леоне. Он је одбио, није био заинтересован. Међутим, послије је снимио властиту мафијашку сагу Било једном у Америци, која се фокусирала на јеврејско-америчке гнагстере.
До тада Копола је режирао осам филмова, од којих је био најпознатији верзија мјузикла Финианова дуга — иако је освојио Оскар за сценарио у филму Патон из 1970г. Копола је био дужан Wарнер Бросу 400 хиљада долара због прекорачења буџета филма Џорџа Лукаса THX – 1138,(крими-драма), који је Копола продуцирао, а Кума је прихватио на Лукасев пријатељски савјет. Адаптирао је бестселер Мариа Пуза у култну крими оперу, један еп о патријархалности, фамилији и о самој Америци. Првобитни протести Итало-американаца, који су се бунили због нарушавања репутације, потпуно су збрисани запањујућом популарношћу филма.
Владало је велико неслагање између Кополе и студија, Paramount Pictures, неколико пута умало је био замијењен. Кополин избор глумаца није био у складу са жељама шефова Парамаунта, посебно Марлон Брандо као Дон Вито Корлеоне. Парамаунт је хтио Лоренса Оливијеа (који је био недоступан због здраствених проблема), прво је забранио Кополи да ангажује Бранда, наводећи његово проблематично понашање на снимањима његових предходних филмова. У једном тренутку, Кополи је тадашњи предсједник Парамаунта рекао да се ‘’Марлон Брандоникад неће појавити у овом филму’’ Након заузимања код шефова студија, Кополи је коначно допуштено да ангажује Бранда под условом да овај прихвати мању плату него на предходним филмовима, да уради пробно снимање и да се обавеже како неће проузроковати одгађање у продукцији. Копола је изабрао Бранда умјесто Ернеста Боргнина. Брандо је за своју улогу освојио награду Америчке филмске академије, коју је одбио да прими. Студио је хтио Роберта Редфорда или Рајана О’Нила за улогу Мајкла Корлеонеа, али Копола је хтио непознатог глумца који изгледа као италијански Американац, и нашао га је у Ал Паћину. За улогу су конкурисали Џек Николсон, Дастин Хофман, Ворен Бити, Мартин Шин и Џемс Кан. За улогу је био заинтересован и Елвис Присли, али се није појавио на аудицији. Тада непознати Роберт Де Ниро се пријавио за улогу Мајкла, Сонија, Карла и Полија Гата. На његову велику срећу изабран је за младог Дон Вита Корлеонеа. Софија Копола, тада новорођенче, наступила је као Мајкл Франсис Рици, новорођени син Кони и Карла, у сцени крштења на крају филма. Наступала је у друга два наставка. Копола је ангажовао и своје синове Френка и Ендруа Хејгена, двојицу синова Тома Хејгена. Могу се видјети у уличној тучњави између Сонија и Крла и иза Ал Паћина и Дувала у сцени сахране Дон Вита.
’И беливе ин Америца’- Ја вјејујем у Америку – послије ове чувене реплике све је могуће! Прва реплика у филму ’Кум’, класику, без кога се не може замислити ниједан осврт или филмско преиспитивање свјетске кинематографије. Филм почиње поменутом репликом и на вјенчању кћерке Дон Вита Корлеонеа, Кони ( Талија Шир) за Карла Риција (Џијани Русо) у Њујорку касно љето 1945. Како ‘ниједан Сицилијанац не може одбити услугу на дан вјенчања своје кћерке’, Дон Корлеоне, познат међу својим пријатељима и сарадницима као ‘Кум’ и Том Хејген (Роберт Дувал) заузети су саслушавањем захтејва пријатеља и сарадника.
Док у међувремену, Дон Витов најмлађи син Мајкл (Ал Паћино), који се вратио из другог свјетског рата као одликовани јунак, прича својој дјевојци Кеј Адамс (Диана Китион ономад преминула) анегдоте о криминалном животу свог оца, увјеравајући је да он није као његова породица. Мајкл остаје по страни фамилијарног бизниса. Али, када изврше атентат на његовог оца Дон Вита Корлеонеа, Мајкал је приморан да изврши освету, обавезан крвљу и „чашћу“ за насилни пут моћи и опстанка. Међу гостима на свечаности је пјевач Џони Фонтејн (Ал Мартино), говорило се да је инспирација за овај лик био глумац и славни пјевач Френк Синатра, за кога су тврадили да је имао блиску релацију са италијанском мафијом. Џони Фонтејн, је Корлеонов кум, који је дошао из Холивуда да замоли Кума да му помогне да добије улогу која ћу му ревитализовати каријеру. Џек Волц (Џон Марли ), шеф студија, не да Фонтејну улогу, али Дон Вито Корлеоне каже Џонију: ‘’- Даћу му понуду коју неће моћи да одбије.-’’ Многе ствари које имају логику или одређена социолошка и економска објашњења, овдје су замијењена, јер Копола мисли да он има право на сопствену интерпретацију свијета односно мафијашког живота и њиховог кодекса, али и на дијалог са другима, а прије свега са самим собом.
Издвајам једну од најшокантнијих сцена у филму, са одсјеченом коњском главом. Протестовала су удружења за права животиња. Копола је касније рекао, како је добио коњску главу од предузећа за производњу псеће хране; коњ није убијен специјално за потребе филма. Хејген по наредби Дон Вита одлази у Калифорнију како би ријешио проблем, али му Волц љутито одварати како неће дати Фонтејну улогу, која је савршена за њега, јер је Фонтејн ’уништио’ каријеру старлете коју је Волц фаворизовао. Следећег јутра, Волц се буди у крвавом кревету и проналази одсјечену главу свог трофејног коња Картума од 600.000 долара. По Хејгеновом повратку, породица се састаје с дилером хероина Вирџилом ‘Турчином’ Солоцом (Ал Летијери), који је утицајан у противничкој породици Татаља. Солоцо тражи од Дон Корлеонеа политичку заштиту и дјелимично финасирање како би се почео масовни увоз и дистрибуција хероина, али упркос великој количини новца који би зарадио Дон Вито одбија не желећи дрогу међу дјецом и у школама. Дон Витов најстарији син , Сантино Сони Корлеоне (Џемс Кан), упада у разговор и индиректно изражава интерес за посао. Његов отац, љут је због Сонијева упадице пред човјеком који није члан породице, касније га насамо укори. Убрзо потом, на Дон Корлеонеа је извршен атентат на локалној пијаци. Јавно се не зна да ли је преживио. Солоцо и његови људи затим убијају Луку Брација (Лени Монтена) и отимају Хејгена . Дијалози и ликови Кума у тренутку су ушли у колективну свијест Ијубитеља филмова. Филм је од Ал Паћина и Џемса Кана направио велике филмске звијезде. Велики Брандо да бу ушао до краја у лик Дон Корлеонеа ишао је до најситнијих детаља, тако да би измјенио ‘фацу’, није пунио уста ватом него је смолу лијепио на зубе! Међутим, Брандо се на додјелу Оскара, да одбије своју награду није се појавио, послао је Индијанца „Сачен Мало Перо“у његово име (!?) Копола је изградио већи дио темеља за кинематографију 70-их својом командујућом техником. Храбре, дубинске и величанствене сцене. Сонијево убиство, мијешање сунцем обасјане свадбе у дворишту и Дон Корлеонеове дворске аудиције унутар куће и завршна сцена убистава која се одвијају за вријеме крштења новог члана породице Корлеоне. Мајкл, којег друге мафијашке породице сматрају „цивилним“(није умијешан у мафијашке послове) па зато може живјети нормаланим животом, посјећује оца у болници. Схвативши да му је оцу опет намјештено, он зове Сонија, а након тога премјешта оца у другу собу. Долази полиција с корумпираним капетаном Макласкијем (Стерлинг Хејден), који удара Мајкла у лице. Мајкл их увјерава да је уклањање Солоца и корумпираног полицајца Макласкија у интересу породице, то да он, као ‘’цивил’’, неће изазивати сумњу код Солоца. Састанак између Мајкла и Солоца, уз присуство Макласкија, договорен је у ресторану, наводно да се договори мир међу породицама. Мајкл послије извјесног времена одлази до тоалета, узима пиштољ који је предходно Клеменца сакрио иза водокотлића, убија Солоца и Макласкија.
Породица га потом хитно шаље на Сицилију, док се остали чланови припремају за рат против пет уједињених породица.На Сицилији, Мајкл живи под заштитом Дон Томазина, старог пријатеља породице Корелонових. Мајкл се жени мјештанком, љепотицом Аполонијом, која убрзо гине у неуспјелом атентату на Мајкла. У међувремену, у Њујорку, Дон Корлеоне се враћа кући из болнице. Он је изван себе након што је чуо да је Мајкл био тај који је убио Солоца и Макласкија. Врхунски квалитет филма открива Кополино велико познавање класика, кемпа, ноара и социјалних драма, али критика која све ове године опстаје јесте да Кум глорификује мафију и разбојништва. Међутим, такође чврсто стоји и питање: да ли у њиховом послу има више оправдања за оно што раде, у односу на политичаре лажног морала и части, јер све на крају плаћају сами, затвором или највећом цјеном, животом. Док ови други, политичари, прописују правила понашања, и сами их не поштују, богатећи се на најкриминалније, безчасне начине без кодеса и скурпула кукавички се кријући иза својих имунитета и политичких утицаја!? Стоји чињеница која иде на руку свим филмским критичарима који не сматрају да филм глорификује мафију, да је првобитно мафија, или коза-ностра (наша ствар) била замишљена и функционисала је као организација која је штитила и подржавала угњетавани слој друштва – отимала од богатих и помагала сиротињу. Тек касније она долази до свог блиједог изопаченг сурогата.
Након што је Карло још једном претукао Кони, Сони одлази сам како би га пронашао и убио. На путу упада у засједу на наплатним кућицама гдје и гине. Умјесто тражења освете за Сонијево убиство, Дон Вито Корлеоне се састаје са шефовима пет породица како би прекинули рат. Не само да им рат узима животе њихових синова, већ им погубно утиче на посао, уосталом прекид сукоба једини је начин да се Мајкл може сигурно вратити кући. Промијенивши своју предходну одлуку, Дон Вито се договара да ће његова породица пружити политичку заштиту за продају хероина Филипу Татаљи (Виктор Рендина). На састанку, Дон Корлеоне схвата да је Дон Барзини (Ричард Конте), а не Татаља, одговоран за мафијашки рат и за смрт његовог сина Сонија. Како је сигурност осигурана, Мајкл се враћа са Сицилије, након више од годину дана, враћа се својој бившој дјевојци Кеј, рекавши јој како жели да је ожени. Стари Дон Вито је од атентата слабог здравља, Сони мртав, а средњи брат Фредо (Џон Казале) се сматра неспособним да води породични посао. Мајкл постаје шеф износећи своју жељу да ће породични посао убрзо бити у потпуности законит и легалан. Пит Клеменца (Ричард С. Кастелано) и Салваторе Тесио (Ејб Вигода), два ‘’капетана’’ породице Корлеоне, говоре Мајклу да их Барзини омловажава и траже допуштења да му у пуној мјери узврате, али Мајкл им за тај чин не даје подршку. Он са оцем као консиљереом, планира породични посао преселити у Неваду. ‘Кум’ је један од највећих и најславнијих америчких филмова који сви воле, не само они који воле да имитирају Корлеонеове већ и бизнисмени и политичари, који га сматрају врхунском мудрошћу. Такође и разни умишљени ликови са маргине и странпутице живота. Дон Вито упозорава Мајкла да ће непријатељи породице покушати да га убију, користећи поверљивог сарадника да договоре састанак као изговор за убиство. Убрзо након тога, Дон Вито умире од срчаног удара док се играо са унуком. Током спровода, Тесио преноси Мајклу понуду за састанак с Барзинијем, што га означава као издајника којег је покојни Дон антиципирао. Мајкл договара убиства Мо Грина, Филипа Татаље, Емилија Барзинија, Антонија Страћија и Карминеа Кунеа, што се одвија за вријеме крштења Кониног и Карловог другог сина, којем је Мајкл кум. Након крштења, Тесио вјерује да ће он и Мајкл на састанак с Барзинијем. Умјесто тога, одводи га Вили Ћићи, док он моли Хејгена да му у име старих добрих веремена помогне. Мајкл је разоткрио Карлову звјеру у вези Сонијева убиства, мудро га наводи да призна да је он намјестио засједу. ‘Данас’, каже Мајкл, ‘’ћу средити породичне послове’’. Кони се супроставља Мајклу, оптужује га за Карлово убиство.
На крају, Кеј тражи од Мајкла, за кога не можемо рећи да је добар момак, али, ни да је зао, да јој призна да ли је тачно да је одговоран за сва та убиства, – он одбија одговорити.
Ипак, она инсистира, а Мајкл упечатљиво констатује да нема никакве везе са Карловом смрћу.
Кеј задовољна и наивно релаксирана одлази да им припреми пиће. Гледа кроз отворена врата ка Мајклу, док му прилазе Клеменца и Роко, одају почаст љубећи му руку и ословљавајућу га
– Дон Корлеоне. Нови Мајклов телохранитељ Ал Нири (Ричард Брајт) затвара врата затварајући и њен поглед. Кеј у тернутку схвата да је њен Мајкл постао нови – Годфатхер.
Криминал, злоупотребе, суровост и себичност је нешто што живи заједно са људима и на шта многи из страха, задовољства, али, и самоодржања и опстанка своје породице морају да пристану. Дон Вито Корлеоне је само желио да успјешно подигне и одгоји своју фамилију и да не играра како други свирају. Није желио бити марионета ни друштву ни главешинама из било које свере живота. Митска експлоатација фамилијарних веза у филму, па макар оне биле умивене крвљу и амбицијом, и даље осваја публику идејом да је фамилија боља од немања никакве фамилије.
Извор: РТЦГ
