Како се може раније открити Паркинсонова болест? Да ли поремећаји сна могу бити први знак озбиљних неуродегенеративних болести? И на који начин вјештачка интелигенција мијења дијагностику и лијечење у савременој медицини?
О овим темама говорио је др Александар Виденовић, један од водећих свјетских стручњака за неуродегенеративне болести и поремећаје спавања, у интервјуу који је за РТЦГ урадила новинарка Снежана Радусиновић, током Дана научне дијаспоре на Универзитету Црне Горе.
Др Виденовић, професор неурологије на Медицинском факултету Универзитета Харвард, посебно је истакао значај РЕМ поремећаја понашања у сну, који се данас сматра једним од најранијих показатеља Паркинсонове болести. Ријеч је о поремећају у којем особа током сна физички изводи оно што сања – говори, виче, удара, па чак и искаче из кревета, јер тијело није парализовано у РЕМ фази сна, као што је то нормално.
„Код чак 80 до 90 одсто особа које имају овај поремећај, с временом се развије Паркинсонова болест или неки облик деменције“, упозорава др Виденовић, наглашавајући да правовремена дијагноза може имати пресудну улогу у безбједности пацијената и развоју терапија које би могле успорити или зауставити напредовање болести.
Говорећи о распрострањености Паркинсонове болести, др Виденовић истиче да у Сједињеним Америчким Државама тренутно има око два милиона обољелих, те да се очекује да ће се тај број удвостручити до краја ове деценије, због чега се ова болест све чешће назива „тихом пандемијом“.
Посебан акценат у интервјуу стављен је на улогу вјештачке интелигенције, која данас омогућава континуирано праћење пацијената у њиховом природном окружењу – у кући, на послу и током свакодневних активности. Анализом хода, дисања, сна и других биолошких параметара, љекари могу прецизније прилагодити терапију, али и знатно убрзати клиничка испитивања нових љекова.
„Умјесто да пацијента видимо свега 30 минута свака три или четири мјесеца, данас имамо податке 24 сата дневно. То потпуно мијења начин на који лијечимо болест“, поручује др Виденовић.
Интервју се дотиче и шире слике – будућности медицине у којој ће мобилне технологије, паметни сатови и АИ системи играти кључну улогу у раном откривању болести, персонализованој терапији и превенцији.
Више детаља, као и разговор са др Александром Виденовићем можете погледати у видео-интервјуу РТЦГ-а.
Извор: УЦГ
