ДПС-ов конгрес о Савин дану који их сурвава у политички неповрат, симболична је слика њихове идеолошке агоније у којој су се борили против Светосавља, а баш ће им оно, онако календарски, као мјерач потрошеног времена, доћи главе
Пише: наш стални дописник са Дивљег запада Милија Тодоровић (у улози Гарија Купера)
Ђоковић, дакле, има озбиљне референце да у својој завршној сезони освоји још понеки лијеп трофеј. Јапанци би требало да врате своју справу са Мјесеца на нашу планету. ВДТ Марковић може да покрене неке процесе упркос нагомиланим проблемима. Послије хладног фебруара, очекује се топлији март. Али ДПС нема више никакве шансе да икада добије већу подршку грађана од оне коју је добио на посљедњим парламемтарним изборима. Напротив.
Избор Данијела Живковића за одавно прописаног предсједника партије, свједочи да та странка неповратно пати од диктата старог шефа, и да ту никаквих унутар-страначких избора није било нити може бити. А то што су се дјеца играла избора потпредсједника само шаље озбиљну поруку јавности да ДПС срља у потпуни суноврат.
У односу на ту странку, у којој се сви Милу „кунемо да са твог пута не скренемо“ и којој једини облик политичког живота представљају идентитска кошкања са бившим ДФ (застава, Вучић, СПЦ…), пуно озбиљније дјелује под-цензусни СДП и кооперативни (за важна државна питања) СД.
На крају, конгрес о Савин дану који их сурвава у политички неповрат, симболична је слика њихове идеолошке агоније у којој су се борили против Светосавља, а баш ће им оно, онако календарски, као мјерач потрошеног времена, доћи главе.
До читања у сљедећем броју….
