Дефектност политичког система је постала очита и смјехотресна.
Створена је нова друштвена карикатура на развалинама бившег, распалог, сатанистичког система власти.
Елем, када партије послије избора кажу да су „побиједиле захваљујући гласовима народа“, добивши ХХ гласова, а потом своје гласаче одмах подијеле по систему партијцима- колач а осталима- целофан, поставља се питање- да ли ти опскурни ликови стварно мисле да су им гласачи непартијци додијелили гласове да би одмах били дискримисани, или се само шале избацујући демагошки пароле које немају тежину перушке!?.
Укратко, срушен је један систем свирепе дискриминације, а одмах створен други систем дискриминације на новим, ружним принципима!?
По ваљанијем правилу, колачи би се морати додијељивати најспособнијима а не најлојалнијима, онима који су изучили само једну технику- лактања.
Чак је Отоманска империја имала бољу и ефикаснију кадровску политику, гдје су најспособнији појединци огромном брзином напредовали у служби.
Отомански принцип напредовања је у супротности с архаичним импулсима данашње партијске „логике“ која народ третира масовним учесницима спектакла под називом- моба.
Када сам, својевремено, деведесетих, једном професору ФФ у Сарајеву предочио усхићење новом посткомунистичком ером демократије, гдје ће се лако мијењати власт, партије и партијски лидери али не буду ваљали, он ме је питао: „А ко ће их мијењати, млади мој господине!?“
„Како ко? Народ, професоре“, рекох!
Он је застао, и рекао ми: „Млади мој господине, народ не постоји!“
Инстинкт ми је говорио да сам чуо нешто што може бити дубока, тада недокучива истина. Нисам проговорио ништа!
Послије много времена, рекло би се да је професор апсолутно био у праву. Медијска манипулација и политичка безочност су довели до стања да постојећи народ у политичком смислу заиста не постоји.
Војин Грубач
Извор: Фејсбук