Субота, 14 феб 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Мозаик

Дознаке прошле године достигле пет милијарди евра

Журнал
Published: 26. фебруар, 2023.
Share
Новчанице од 500 еура, (Фото: FreeImages)
SHARE

У Србију се прошле године по основу дознака слило пет милијарди евра, показују подаци из платног биланса који објављује Народна банка Србије

Новчанице од 500 еура, (Фото: FreeImages)

Од тога само су дознаке радника који раде у иностранству износиле 3,9 милијарди евра. У односу на бруто домаћи производ дознаке су прошле године достигле 8,2 одсто, у претходних 20 година прилив девиза по овом основу није ни био ни близу тој цифри, преноси тај портал.

Прошле године су дознаке превазишле и стране директне инвестиције које су, такође, имале рекордан износ од 4,4 милијарде евра. На пример, у 2021. години су износиле 3,9 милијарди, док су дознаке биле на 3,6 милијарди евра, пише Данас.

Према речима Ненада Јевтовића, директора Института за развој и иновације, раст дознака је последица инфлације и повећања плата у иностранству.

„Тај износ би требало ускладити са инфлацијом. Рецимо, ако нашем човеку у иностранству порасте плата, он ће моћи више новца да шаље кући“, објашњава Јевтовић.

Други разлог је све већа емиграција у иностранство.

„Сваке године 25.000 до 30.000 људи оде у иностранство. За претходних 11 година према подацима Завод за статистику је отишло 330.000 људи. На крају, чини се да се и структура емиграције мења. Иако немамо истраживање, али чини се да доста људи одлази да ради у иностранство неколико месеци па се врати у земљу. Рецимо, запослени у страним фирмама у Србији одлазе у њихове огранке у другим земљама“, каже Јевтовић.

Тај новац се највећим делом троши непродуктивно, односно за одржавање стандарда. Ранији подаци показују да се свега један до три одсто дознака користи за инвестиције. Више од 60 одсто тих прихода одлази у потрошњу, а то би на нивоу прошле године било више од три милијарде евра.

Еври и Динари, (Фото:РТВ)

Такође, око 24 одсто дознака се искористи за куповину некретнина. Ово би могло бити и објашњење високих цена и уопште пумпања балона на тржишту некретнина у Србији, а пре свега у Београду.

„Без дознака и страних директних инвестиција не бисмо могли да покривамо дефицит у трговинском билансу. Обично имамо око седам, осам милијарди мањка у трговинском билансу. С једне стране новац улази у економију преко дознака и инвестиција, а с друге стране излази кроз увоз“, напомиње Јевтовић.

Прошле године дефицит трговинске размене износио је чак 9,35 милијарди евра услед огромних цена енергената, а са услугама дефицит је био седам милијарди евра.

И са тако високим износом дознака Србија није ни близу земаља са највећим уделом дознака у БДП-у, преноси тај портал. Према подацима Еуростата за 2021. годину у Србији су лични трансфери и зараде радника из иностранства чиниле 7,2 одсто БДП-а.

У Црној Гори је тај прилив чинио 13,5 одсто БДП-а, у БиХ 10,5 одсто, а Албанији 9,4 одсто БДП-а. Занимљиво је да је рецимо приход од дознака у Хрватској, која је чланица ЕУ, био већи него у Србији и износио је 7,3 одсто БДП-а. Рекордер је Косово и Метохија са чак 18 одсто БДП-а који стижу из иностранства.

Извор: Нова Економија

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article У Огранку САНУ промоција зборника Историјска лексикографија српског језика
Next Article Чаповски: Македонију убија бијела куга

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Дати шансу миру

Након што је цео стадион био обојен у црвено-бело, а на северној трибини се "појавио"…

By Журнал

Звезда уписала 34. титулу, убједљива побједа након преокрета над ТСЦ-ом

Фудбалери Црвене звезде савладали су ТСЦ са 4:1 (1:1) у мечу првог кола плеј-офа Суперлиге…

By Журнал

Изненађујућ договор два највећа загађивача угљеником: Кина и САД појачавају сарадњу

Кина и САД обећале су да ће повећати сарадњу у деловању на ограничењу климатских промена…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Мозаик

„Луди монах“ Григориј Распућин – најконтроверзнија личност руске историје

By Журнал
МозаикНасловна 1СТАВ

Урсула Гертруда фон дер Лајен је оголила анималну душу бирократских вођа ЕУ

By Журнал
МозаикНасловна 4Политика

Човек који је окончао XX век

By Журнал
ДруштвоМозаик

Сједињене Државе желе да напајају дронове по идеји Николе Тесле

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?