
Милиони широм света изградили су каријере радећи посао „инфлуенсера“, наводец́и људе да купе неки производ или услугу. Сада је у порасту нови тренд „де-инфуленцинг“, односно анти-инфлуенсера, пише Аксиос. Наиме, на ТикТок-у и на Инстаграму, све више људи користи своје налоге да каже пратиоцима шта не треба да купују. Уколико овакав тренд настави да расте и да се шири, постаће претња за маркетинг индустрију инфлуесера, која је вредна око 16 милијарди долара.
Број америчких потрошача који производе истражују на друштвеним мрежама порастао је за 42 одсто од 2015. године, подаци су фирме за истраживање тржишта ГВИ. Под утицајем друштвених мрежа, куповина производа је (пре)често последица наглих, непромишљених одлука. Генерација З, према ГВИ, има 23 одсто веће шансе да врши импулсивне куповине. Са друге стране, шансе да та генерација потроши време на проналажење најбољих понуда је 27 одсто мања.
Међутим, „друштвена трговина“ сада први пут пролази кроз рецесију, каже Крис Бир, аналитичар у ГЊИ. „Људи не желе да изгледају као да излазе и троше новац“, каже Бир. Број припадника генерације З који су заинтересовани за инфлуенсере опао је за 12 одсто од 2020. године, а број оних који воде рачуна о томе шта инфлуенсери носе опао је за 16 одсто од тада, према подацима ГВИ. Као резултат тога, инфлуенсери, и не само они, праве виралне видео снимке у којима су наведени производи за шминкање или ципеле, који су у тренду, а који нису вредни новца. Или на пример, савет како да срежете трошкове када планирате путовања или венчања.
Извор: Нова економија
