Одсуство алтернативе за сигурност фактурисања у доларима, међународна тржишта финансирања и велика понуда гарантованих обвезница показују да је улога долара у глобалној економији за сада сигурна.
Од краја Другог светског рата амерички долар је најважније међународно средство размене. То је најчешће држана резервна валута која се користи за међународну трговину и друге трансакције широм света. Централна улога долара у глобалној економији даје многе предности САД, укључујући лакше позајмљивање новца у иностранству и ширење домета америчких финансијских санкција.
Многе економије у успону све више траже начине за обављање трговине у валутама које нису у доларима, што је процес познат као дедоларизација, посебно имајући у виду последице руског напада на Украјину и последице пандемије ковида 19. Ипак, иако се појавило неколико озбиљнијих кандидата, укључујући стварање нове заједничке валуте БРИКС-а, мало је вероватно да ће долар бити замењен као водећа резервна валута у скорије време. Кинески јуан ће имати тешкоће да замени долар, а то се вероватно неће догодити ни у наредних 20 година. Напредак у интернационализацији јуана је ограничен и мало је вероватно да ће се много променити с обзиром на контролу капитала у Кини.
Резервна валута је страна валута коју централна банка држи као део формалних девизних резерви своје земље. Земље држе резерве из више разлога, укључујући да преброде економске шокове, плате увоз, сервисирају дугове и умањују вредност сопствених валута. Већина земаља жели да своје резерве држи у валути са великим и отвореним финансијским тржиштима, јер желе да буду сигурне да могу приступити својим резервама у тренутку потребе. Централне банке често држе валуту у облику државних хартија од вредности, као што су обвезнице САД. Америчко тржиште остаје далеко највеће и најликвидније на свету – тржиште обвезница које је најлакше купити и продати.
ММФ признаје осам главних резервних валута: аустралијски долар, британску фунту стерлинга, канадски долар, кинески јуан (ренминби), евро, јапански јен, швајцарски франак и амерички долар. Долар је најчешће држан и чини сада 58 одсто светских девизних резерви, што је пад са 71 одсто у 1999.
Статус долара као глобалне резервне валуте зацементиран је на конференцији у Бретон Вудсу 1944, на којој су 44 земље основале ММФ и Светску банку. Тада су створени фиксни курсеви у којима је свака земља везала вредност своје валуте за долар, који је и сам био замењив у злато (по курсу и од 35 долара за унцу). Ово је осмишљено да обезбеди стабилност и спречи валутне ратове из тридесетих, као одговор на Велику депресију када су земље напустиле златни стандард и девалвирале своје валуте.
До краја шездесетих, САД нису имале довољно злата да покрију доларе у оптицају изван земље, што је довело до страха од навале на злато, што би могло да истопи америчке златне резерве. После неуспешних напора да се спасе систем, амерички председник Ричард Никсон суспендовао је спољну конвертибилност долара у злато у августу 1971.
Амерички долар је и данас неприкосновена валута, упркос недавним изазовима. Поред тога што чини већину глобалних резерви, долар остаје валута избора за међународну трговину. Главне робе, као што је нафта, првенствено се купују и продају у америчким доларима (иако се појавио и „петро-јуан”), а неке велике економије, као Саудијска Арабија, још увек везују своје валуте за долар. Фактори који доприносе доминацији долара укључују његову стабилну вредност, величину америчке економије и геополитичку тежину САД.
Статус долара као водеће резервне валуте назван је америчком „прекомерном привилегијом”, што је фраза коју је сковао бивши познати француски министар финансија Жикар Д’Естен шездесетих. У то време, француски званичници су веровали да светски апетит за доларима обезбеђује јефтино финансирање америчких инвестиција у иностранству. Временом је америчка трговина прешла у одрживи дефицит, делимично подржан глобалном потражњом за доларским резервама.
Економски потреси изазвани пандемијом и ратом у Украјини обновили су забринутост колективног Запада, због могућег пада долара као водеће резервне валуте. Ранија предвиђања о нестанку долара, укључујући и после финансијске кризе 2008, нису се остварила.
Страни ентитети ван САД акумулирали су око 12 хиљада милијарди долара дуга деноминованог у америчкој валути и да би се „разбио” овај систем, односно извршила дедоларизација, мора се прво извршити његово раздуживање. Дедоларизација би захтевала огромну и сложену мрежу извозника, увозника, трговаца валутама, издавалаца дуга и зајмодаваца да самостално одлучују о кориштењу других валута, што је мало вероватно.
У доларима је скоро 90 одсто глобалних девизних трансакција, што представља око 6,6 хиљада милијарди долара у 2022, док се удео евра смањио за осам одсто у последњој деценији на рекордно ниских 31 одсто.
Удео кинеског јуана је у међувремену порастао на рекордних седам одсто. Око половине целокупног офшор дуга је у доларима, а више од половине целокупне глобалне трговине је фактурисано у доларима.
Многи стручњаци се слажу да долар неће ускоро бити превазиђен, као водећа светска резервна валута. Вероватнија је будућност у којој полако долази до поделе његовог утицаја са другим валутама, и стварања регионалних валутних блокова, иако би овај тренд могао да буде убрзан агресивном употребом америчких санкција и растућом финансијском нестабилношћу САД.
Ако би долар изгубио статус резервне валуте, САД би осетиле озбиљне економске и политичке реперкусије. Без доминације долара, земља би изгубила способност да се брзо и јефтино задужује, што би потенцијално било штетно за њену способност да финансира индустријску политику или програме социјалне заштите. Дедоларизација би, такође, прекројила правила глобалног финансијског система, који се под вођством долара руководи америчким вредностима.
Од 1933. до данас долар је изгубио 92 одсто своје домаће куповне моћи. Иако остаје доминантан, релативно слабљење статуса долара сматра се предзнаком дугорочне промене моћи ка Истоку, убрзавајући почетак мултиполарног поретка у којем ће САД бити мање значајне и утицајне. Наиме, САД више не би имале могућност да глобално пројектују моћ преко финансијског система.
Интересантно је мишљење познатог америчког милијардера и инвеститора Ворена Бафета, који сматра да за америчку валуту као главну резервну, не види опцију да би било која друга могла да заузме то место, и предвидео је да ће се „свет и даље дубоко ослањати на долар све до 2065”.
Агенција „Фич” смањила је кредитни рејтинг САД са највишег ААА на АА+, наводећи као разлоге растући дуг на федералном, државним и локалним нивоима, и „постепено погоршање стандарда управљања”. Водећи стручњаци великих компанија сматрају да „нико озбиљно не узима у обзир могућност да САД не би могле да плате свој дуг”, додајући да ће потражња за краткорочним и дугорочним обвезницама Трезора бити настављена и да не виде ово смањење рејтинга као значајан сигнал за проблеме у будућности.
Све анализе ММФ-а показују да је долар по дифолту доминантна резервна валута. Одсуство алтернативе за сигурност фактурисања у доларима, међународна тржишта финансирања и велика понуда гарантованих обвезница, показују да је улога долара у глобалној економији за сада сигурна.
Иако постоји дугорочни тренд ка диверсификацији валута у глобалним финансијским трансакцијама и трговини, и све већа употреба националних валута у међусобним плаћањима, не види се да ће амерички долар ускоро изгубити своју доминацију.
У последње време било је много расправа о паду вредности америчког долара и потенцијалу да валута изгуби статус највеће светске резервне валуте. Међутим, када се погледа историја, тако драматична промена у глобалном финансијском систему неће се догодити ускоро. Може се закључити да ће долар још дуго бити на трону, а супремација америчке валуте се неће завршити тако брзо како многи очекују.
Дејан Јововић
Извор: Политика
