Politička afera Do Kvon, plasirana uoči poslednjih parlamentarnih izbora održanih 11. juna 2023. godine, bliska je potpunom dešifrovanju poslije nedavnog gostovanja advokata Gorana Rodića u emisiji „Načisto“, na TV Vijesti.
Naime, advokat Rodić je naveo da je 16. juna 2023. tokom saslušavanja Do Kvona u vezi afere „Pismo“, pritvorenik detaljno opisao tužiocima kako je dotično pismo sačinjeno.
Kvon je potvrdio da ga je svojeručno napisao ali i negirao ključnu stvar: navode iz tog pisma da je kampanju predsjednika PES-a Milojka Spajića finansirao on „i bilo ko drugi“. Advokat Rodić, koji je prisustovao tom saslušanju je, poslije svega, obavijestio javnost da je Do Kvon u ovom slučaju bio „zloupotrebljen“.
To, u prevodu znači da je neko unaprijed planirao zloupotrebu pisma u političke svrhe, te faktički „izdiktirao“ Do Kvonu šta treba, između ostaloga, u pismu da figuriše.
Bivši ministar policije Filip Adžić, koji je bio prisutan u emisiji, je akcenat stavljao na to da je Do Kvon svojeručno napisao pismo, da je u njemu spomenuo susrete sa Spajićem, što nije sporno. Sporno i ključno je-„sugerisanje“ Kvonu šta u pismu mora navesti.
Opet, eksministar Adžić je pretpostavio da se Do Kvon pokušava ekstradikcijom ukloniti iz Crne Gore „ da se ne sazna istina“, mada je istina utvrđena na saslušanju u junu prošle godine, prije devet i po mjeseci.
Adžić, naravno, nije želio da prihvati neprijatnu situaciju u koju ga je stavio advokat Rodić konstatacijom da je Do Kvon zloupotrebljen, što su pokazali fakti sa saslušanja koje je u KPD Spuž trajalo više od šest sati, gdje je „pred tužiocem analizirana svaka rečenica pisma“.
Jedno je sigurno, tužilaštvo sigurno zna ko je Do Kvonu „pomagao“ da se pismo napiše, a neće biti teško otkriti ko je to pismo iznio i poslao na „važne adrese“. Naime, ko je Do Kvonu „pomagao“ da pismo napiše-taj je pismo i iznio.
Za divno čudo, bivši ministar Adžić u emisiji nije mogao da navede sa koje adrese je pismo poslato tadašnjem premijeru Dritanu Abazoviću.
Niti je mogao objasniti, kako je moguće da je Do Kvon uhapšen 23. marta 2023. godine, a da su njegovi tehnički uređaji ( lap-top, telefoni) do 5. juna bili u policiji a ne u tužilaštvu!? Šta su radili u policiji?
Da se podsjetimo jednog interesantnog detalja, afera „pismo Do Kvona“ je otpočela 6. juna 2023. pet dana pred parlamentarne izbore i izazvala veliku buru u javnosti.
PES je 7. juna brzo regovao saopštenjem, u kojem je figurisao sledeći pasus: „Navodno pismo koje je bjegunac od pravde Do Kvon poslao svima, a na kraju se ispostavilo da ga je poslao, gle čuda, samo Dritanu Abazoviću, koji ga je onda proslijedio svima po priznanju ministra pravde Kovača, pisali su advokat Do Kvona i kotorskih klanova Branko Anđelić, zajedno sa Artanom Kurtijem, višestruko osuđivanom osobom za pokušaj ubistva i ranjavanja, a koji je na insistirae Abazovića postavljen za glavnog inspektora u ANB-u“.
Da li će ovu tezu PES-a o direktnim učesnicima afere potvrditi istraga, tek ćemo vidjeti, ali advokat Rodić je svojim istupanjem probio led i pokrenuo proces u smislu njegovog potpunog razotkrivanja. Ali, ne samo po pitanju sačinjavanja i plasiranja Do Kvonovog pisma.
Učešće bezbjednosnih krugova iz Srbije u režiranju afere
Važnije od toga je bilo objašnjenje Rodića kako se Do Kvon, lice sa Interpolove crvene potjernice, obreo u Crnoj Gori.
Naime, umjesto da iz Srbije bude otpravljen u SAD ili Južnu Koreju na suđenje, određeni centri moći su Kvonu „sugerisali da napusti Srbiju“ i „pomogli“ da pređe u Crnu Goru. To implicira da su određeni krugovi u Crnoj Gori na to pristali, ali koji!?
Advokat Rodić je naveo da su u prebacivanju Do Kvona učestvovali „bezbjedonosni krugovi“ (Srbije, op.a.), te da je Do Kvon u Crnu Goru „uvezen za potrebe politike“.
Samim tim, postaje jasno da su u ovoj priči učestvovali bezbjedonosni krugovi iz Srbije i Crne Gore, samim tim i političari koji su na vlasti u dvije države jer je bez njihove političke volje to bilo nemoguće izvesti.
Zbog čega se sve to desilo? Nema sumnje da je nagli rast popularnosti PES-a izazvao paniku u vrhovima oficijalnog Beograda i Podgorice, što je bio ključni razlog montiranja afere.
Oni nikako nisu htjeli prihvatiti fakt da su građani izuzetno nezadovoljni političkom situacijom u Crnoj Gori i da su razočarani ponašanjem partija antiđukanovićevske koalicije poslije 30. avgusta 2020. godine.
Upravo je to razočarenje bilo razlog prodora PES-a na političku scenu Crne Gore, koji se dogodio, može se slobodno reći: „preko noći“.
Umjesto da istraže rezloge nezadovoljstva građana, izvrše promjenu ili korekciju svoje politike, približe se građanima i njihovim interesima, partije staroga obrasca su nijemo posmatrale kako se ruši stari, nefunkcionalni politički sistem i dolaze nove snage.
Ako ne mogu bilo šta da urade u smislu sopstvenog jačanja, a PES je grabio ka osvajanju vlasti u Crnoj Gori, tada im je jedino rješenje bilo da se napravi afera i obori rejting PES-a.
Iz nemoći nekih partija starog obrazca izrasla je afera Do Kvon, koja je realno uticala na obaranje izlaznosti građana na parlamentarnim izborima, ali i oborila rejting PES-a za minimum 6 odsto.
I ne samo to! Ta afera je unijela „zlu krv“ do te mjere da je Spajićeva Vlada formirana jedva, u poslednjem momentu.
Pri čemu, izjava Jevta Erakovića, potpredsjednika DPS-a, da je poslije parlamentarnih izbora GP URA predlagala DPS-u koaliciju za formiranje vlasti umjesto Vlade Spajića, se odlično uklapala u projekcije režije afere Do Kvon.
Pogotovo ako znamo, da je poslije formiranja Spajićeve Vlade, Dritan Abazović postao omiljeni opozicionar zvaničnog Beograda i medija koje Beograd drži pod kontrolom.
Razotkrivanje detalja afere „Pismo Do Kvona“ će imati ozbiljne posledice i sigurno nanijeti priličnu štetu onima koji su tu aferu montirali.
PES je već oštro reagovao na nove detalje te afere, a javile su se i Demokrate koje su pozvale na „temeljnu i transparetnu istragu svih okolnosti vezanih za aferu Do Kvon“.
U tom smislu je Boris Bogdanović, generalni sekretar Demokrata, istakao da su Demokrate: „zabrinute činjenicom i tvrdnjom da je Afera Do Kvon iskreirana s ciljem nanošenja štete Pokretu Evropa sad i njegovom nosiocu izborne liste“, navodeći da istragu traže principjelno: „bez obzira na različiti istorijat odnosa Demokrata i Pokreta Evropa sad“.
Vojin Grubač
