Подносим предлог да Владу Црне Горе на одређено вријеме замијени једна од наших Невладиних организација у даљем тексту НВО. Скупштина Црне Горе би расписала тендер за преузимање Владе Црне Горе под одређеним условима. НВО би слале понуде између којих би надлежно, новоформирано скупштинско тијело изабрало најповољнију НВО, ставило је на гласање и у Скупштини Црне Горе и усвојило њену понуду простом већином. Можда би народ Црне Горе у томе препознао и неку корист јер би добио власт без главобоља по партијским дубинама, дужинама и дуплим ширинама, пардон стандардима.
Предлог да НВО изнајми Владу Црне Горе на одређено вријеме није ни иронија ни оксиморон. Предлог је резултат тужне чињенице да већина црногорских политичара и министара у Влади Црне Горе не разумије разлику између Владе, њених министарстава, управа, секретаријата и НВО које се често оглашавају поводом рада Владиних органа. С обзиром да постоји сумња да стране владе владају нашим НВО онда би директно преузимање црногорске Владе од стране неке од НВО значило велику уштеду на дипломатској мрежи. Постала би непотребна. И Министарство вањских послова би нам било сувишно као што је јуче било сувишно Министарство екологије, просторног планирања и урбанизма.
Наиме јуче се на отвореној сједници Владе у јавном ТВ преносу министрица екологије, просторног планирања и урбанизма захваљивала НВО Центру за заштиту и проучавање птица на послу коју је та НВО самоиницијативно преузела од њеног министарства и обавила га у корист Улцињске солане која је 100% у власништву државе Црне Горе. За министрицу је логично да неорганизовано Министарство екологије уступи свој посао организованој НВО за проучавање птица, коју само птице знају, ко финансира и даје јој инструкције за рад.
За очекивати је да по истом принципу НВО Хелсиншка повеља за све ускоро преузме неку од дјелатности Министарства одбране и да јој се на успјешно обављеном послу захвали министар одбране, а неки од присутних Европских званичника чија земља финансира НВО Хелсиншка повеља за све смијући се у себи климне главом у знак одобравања успостављене сарадње. Могао би то бити рецимо посао повезан са извозом оружја из фабрике у Мојковцу некој од невладиних организација у земљама трећег свијета.
И ослободилачки покрети су невладине организације. И терористичке организације су невладине организације. И обојене револуције почивају на невладиним организацијама. Матичне државе нити су оснивачи нити контролишу дјеловање оваквих невладиних организација. Очигледно ја да министри у влади Црне Горе још нијесу схватили смисао постојања и друштвену улогу невладиних организацијама које су непрофитне, припадају цивилном друштву и не могу се бавити пословима Владе.
Ранко Рајковић
