Пише: Ђуро Радосавовић
Све изјаве наших политичара и посланика поводом Његошевог дана су исте. Како се то види? Тако што је исти TOV (tone of voice). Ко год се свакодневно бави текстом, у смислу креирања садржаја, ко год се бави комуникацијом заузимајући разне углове сходно архетипу бренда, може да увиди да је све изјаве различитих политичара писао један “ум“. Што би Хрвати рекли, писао је те изјаве “строј“ односно AI, вјероватно ChatGPT, Claude, Gemini или Perplexity, што дође на исто. Дакле, строј.
Човјек упознат са писањем и процесима оног што изњедри AI, користећи се лексичком форензиком може да увиди разлику, односно да процијени да је све изашло из исте кухиње. Нажалост, чак и кад је Његош у питању, нису могли да нешто кажу из своје главе. Сви су оманули, нигдје иновативности, нигдје оног што је Његош суштински био: свој и слободан.
AI је tool, односно алат који нам помаже да нашу идеју што ефикасније спроведемо у дјело. Али кад се од AI тражи идеја, онда то буде бљутаво, већ виђено, досадно, генерички и passé. Данас можете да затражите наставак Горског вијенца или Луче, AI ће избацити свакако нешто. То можете да обликујете, да се играте, али то никад неће бити Његош. Мајстори се не дају имитирати до краја. Шекспир, Данте, Гете, Кавафи, Змај и остали мајстори су недостижни.
И било би заиста фер да је неко проговорио о Његошу из своје главе. Јер, и прије постојања AI су неки политичари били принуђени са својим савјетницима да отворе књигу, да размисле, да кажу нешто смислено и одговорно. Јер, Његош то заслужује.
Његош не заслужује општа мјеста, велике ријечи које звече празно, не заслужује ону толико познату ријеч која сад већ служи као доказ да је ChatGPT уплео прсте: “већ“. Јер, кад се у сред реченице нађе ничим изазвано “већ“ и онда се преломи реченица, то је обично доказ да неко није мислио својом главом па се ослонио на AI.
Протеклих годину дана дешава се један занимљив феномен, опада заинтересованост људи кад год виде визуал који је рађен у AI, а слично је и са текстом који је продуковао строј. Прескачу такав садржај. Исто ће се десити са овим изјавама политичара о Његошу. Ниједна неће бити примијећена, ниједна неће одјекнути, јер све су у суштини бљутаве, општа мјеста и исте. Као такве су небитне, јер само попуњавају неке обавезе, форме и церемоније.
Нови тренд у AI свијету је “хуманизовање“, ситуација кад човјек тражи од AI да уљуди текст и дизајн, макар да дјелује као да га је писао човјек а не строј. Надајмо се да ће неко макар приступити том моделу у комуникацији.
До тад, својим изјавама, наши политичари показују и доказују да Његоша нису прочитали (до краја) и нису га разумјели (до краја). Јер, ако не могу да се надовежу, могли су само да га цититају и било би доста са њихове стране. Ове године, на овај Његошев дан, оманули су подједнако и политичари власти и опозиције. Уједињени су у осредњости и непознавању Његоша. Нека је срећан Његошев дан! Још кад би знали што (имамо) да славимо…
Извор: РТЦГ
