Светог Георгија или светог Ђорђе/Ђурађа – како у народу зову овог свеца, православни Срби славе два пута у години.
Свети Георгије је сахрањен у Лиди у Палестини, данашњем Израелу. На месту његовог гроба за време владавине византијског цара Kонстантина Великог (306–337) подигнут је храм њему посвећен. Многа чуда су се дешавала на његовом гробу. Kулт Светог Георгија се раширио веома брзо и на Истоку и на Западу. Овај храм је срушен 1010. године, али су га крсташи обновили. Године 1191, током Трећег крсташког рата, храм је поново уништен, од стране исламског султана Саладина. Нови храм Светог Георгија је подигнут на месту старог 1872. године и постоји још увек.
Иконографска представа
У хришћанској иконографији Свети Георгије се још од 7. века, приказује као свети ратник (без коња, у стојећем положају), и са копљем или мачем у десној руци. Од 9. века се постепено појављује нови иконографски приказ светог Георгија који се касније и усталио у приказу овог свеца: на коњу, у војводском оделу, како копљем убија аждају. На том приказу се, поред њега, мало даље налази једна женска фигура у господском оделу како стоји. Сматра се да је жена која је на икони заправо царица Александра која је поверовала у Исуса Христа, и да она симболизује рану хришћанску цркву, а да аждаја коју Ђорђе убија симболизује многобоштво.
Разлика између Ђурђица и Ђурђевдана
Ђурђиц – Kада је 1010. године, срушен храм у Лиди, у коме се налазе мошти Светог Георгија и када су га Kрсташи обновили, та обнова је била 16. новембра. Успомена на овај догађај се празнује код православних Срба. У црквеном календару је то празник: Обновљење храма Светог Георгија – а код Срба је познат као ЂУРЂИЦ. Икона за ту славу је где се Георгије приказује као војник (без коња у стојећем ставу) и са копљем или мачем у десној руци.
Ђурђевдан – Сваке године Православна црква слави Светог Георгија 6. маја, када се слави његов живот и мученичка смрт за Господа Исуса Христа. Kод нашег народ је тај дан познат као Ђурђевдан. Икона за ту славу је: Свети Георгије на коњу, у војводском оделу, како копљем убија аждају. На том приказу се, поред њега, мало даље налази једна женска фигура у господском оделу како стоји. Сматра се да је жена која је на икони заправо царица Александра, жена цара Диклецијана, која је поверовала у Исуса Христа, и да она симболизује рану хришћанску цркву, а да аждаја коју Георгије убија симболизује многобоштво.
Распрострањен култ у Хришћанству
Од времена Енглеског краља Едварда Трећег, 14. век, Свети Георгије постаје заштитник Енглеске државе.
Извор: nportal.rs
