Необично је чути и видјети г. Мила Ђукановића у улози јавног говорника и списатеља саопштења. Те брани Далиборку Уљаревић, те демантује премијера Абазовића…
Пише: наш стални дописник са Дивљег запада Милија Тодоровић (у улози Гарија Купера)
Не мислим да му не припада, нити да му треба забранити. Тек, сјетим се свих оних деценија када се о његовим одлукама и начину владања писало, полемисало, кад су му се слала отворена писма и јавне критике, а он ћутао. Рекло би се: мудро. Али кад се сјетим бројних повода и разлога његовог прозивања, додао бих ипак: охоло. Охоло ћутао.
Владао је у стилу „само ви пишите и причајте, коментаришите“. Био је убијеђен да је најбоље да неистомишљенике не удостојава ни најмањег одговора.
Kад… ево га сад… свако мало, има нешто да каже о диктатури, о издаји државе. Али, пошто је рекао све што је имао у претходне три деценије, на све те, и многе друге сличне теме, неће добити задовољство ни достојанство јавне полемике. Него заслужени презир.
До читања у наредном броју.
